Radnici „Pošta Srbije“ već gotovo dve nedelje nalaze se u obustavi rada, a svaki napor rukovodstva na čelu sa generalnim direktorom, Zoranom Đorđevićem, koji im je ispunio sve zahteve kako bi ih odobroviljio na rad nije urodio plodom.
Poštari su od službenih prostorija napravili kafane u kojima se sluša muzika, jede i pije, dok ih sa druge strane šaltera čeka stotine hiljada nezadovoljnih građana. Radnici koji nisu u obustavi već se „lome“ od prevelikog obima posla i pokušavaju da izmole od kolega da im pomognu u pružanju poštanskih usluga.
Promene raspoloženja kod građana su vidljive, iako su prvih dana imali razumevanja, pa čak i simpatije prema pokušaju dela zaposlenih da stupanjem u ilegalan štrajk ostvare veće zarade i isplatu zarade iz dobiti preduzeća, sada kada su im ti zahtevi ispunjeni, nikom više nije jasno zašto se štrajk produžava.
Nezadovoljnih i oštećenihkorisnika je sve više, a ljudi kojima je u sistemu pošte zarobljena medicinska dokumentacija, postali su očajni ipribegli radikalnim metodama da sami odlaze u poštanske centre i preklinju zaposlene u obustavi za pomoć. Neki gube možda i poslednju šansu da se osvarekao roditelji, čekajući da im pristigne dokumentacija iz PIO fonda, ali to poštare koji dane provode u dokolici kuvajući kotliće i roštiljajući uopšte ne dotiče.
Pošta nije privatna firma bahatih pojedinaca, već javni serrvis građana, mnoštvo građana upućuje reklamacije i rukovodstvo, iako puno razumevanja, ukoliko se koliko već sutra „raspuštena četa“ ne vrati radnim zadacima, moraće da u skladu sa zakon istima uruči otkaze ugovora o radu.