Pronalazači koje su ubili sopstveni izumi

Ovi pronalazači su pioniri u oblastima u kojima su radili, ali ovakve stvari nekada iziskuju i velike žrtve.

Nedavno je svet obišla vest da je svih pet članova podmornice Titan tragično nastradalo. Spasilačka misija je trajala nekoliko dana, a u potragu su bile uključene spasilačke službe Amerike i Kanade, međutim, nakon što su spasilački timovi pronašli krhotine plovila ostalo je samo pitanje: „Šta je izazvalo nesreću?“.

Ubrzo potom, Stokton Raš je dospeo na Vikipedijinu listu pronalazača koje su ubili sopstveni izumi. Ovo su neki od najpoznatijih primera:

1. Stokton Raš

Detalji oko događaja koji su prethodili poslednjoj ekspediciji koju je podmornica Titan preduzela, većini su dobro poznati. Zvanični izveštaji se i dalje čekaju, iako stručnjaci na osnovu krhotina pretpostavljaju da podmornica nije bila napravljena od materijala koji su mogli da izdrže pritisak na dubinama do koje je zaranjala – kako bi posada posmatrala olupinu Titanika – i da je na taj način došlo do implozije. Ona je između ostalih usmrtila i izvršnog direktora OceanGate-a i tvorca spomenute podmornice, Stoktona Raša.

https://vaseljenska.net/2023/09/04/strelkov-o-svojoj-kandidaturi-za-predsednika-ruske-federacije/

U medijima su se pojavile tvrdnje da su pojedini delovi kupovani u običnim prodavnicama, a javili su se i neki bivši putnici koji su podelili svoje iskustvo.

Jedan od njih je u reporter CBS-a, Dejvid Pog. On navodi da se u Titanu našao tokom novembra 2022. godine, kao i da je prilikom popunjavanja obrasca naišao na upozorenje u kom je stajalo da Titan „nije odobren ili sertifikovan od strane nijednog regulatornog tela“ i da tokom putovanja „može doći do fizičkih povreda, invaliditeta, emocionalne traume ili smrti“.

Fred Hagen, još jedan od putnika na Titanu je u svojoj izjavi za časopis Pipl rekao je kako je Raš konstruisao podmornicu da bi „demokratizovao more i učinio dostupnim pojedincima“. Prema njegovom mišljenju, Rašovo istraživanje dubokog mora nije bio turistički poduhvat, već doprinos nauci.

Preporučujemo:  Pušten u rad telekom centar za podršku 5G uslugama

2. Tomas Endrus

Kada se govori o podmornici Titan, ne može da se ne spomene i brod Titanik, a samim tim ni Tomas Endruz. Brodograditelj i čovek koji je bio odgovoran za stvaranje RMS Olimpika, RMS Titanika i RMS Britanika. Brodova koji su trebali da budi najbezbednija i luksuznija prevozna sredstva za plovidbu na svetu, u tom trenutku.

Navodno je Endrus sugerisao kako na Titaniku treba da stoji 48 umesto 20 čamaca za spasavanje. Međutim, to se nikada nije dogodilo, što će se ispostaviti kao kobna greška – da njegova ideja nije obijena pretpostavka je da bi svi putnici i članovi posade bili spaseni. Konačan broj poginulih je iznosio 1.496 ljudi, a među njima je bio i Endrus.

https://vaseljenska.net/2023/09/04/sad-obmanjuju-kinu-kao-sto-su-obmanjivale-i-rusiju-i-srbiju/

On je među preživelima sa Titanika ostao u pamćenju kao heroj, koji je svoje poslednje sate proveo tako što je drugima pomagao da se ukrcaju na čamce za spasavanje.

3. Luis Himenez

Luis Alfonso Himenez Mlađi je po struci bio vajar i grafičar, čileanskog porekla. Iza sebe je ostavio brojna dela, ali jedno od njih je zaslužno za njegovu smrt 2006. godine. Naime, on je smrtno povređen dok je radio na skulpturi koju je naručio Međunarodni aerodrom u Denveru. U izveštaju koji je potpisao patolog, stoji da se komad sa Himenezovog dela visokog 32 m otkačio i presekao njegovu arteriju na nozi u studiju u Novom Meksiku.

Jarkoplavi konj je završen nakon smrti tvorca i danas se nalazi ispred aerodroma za čije potrebe je i naručen.

4. Oto Lilijental

Nemački pronalazač i avijatičar Oto Lilijental je poginuo nakon što je pao sa visine od 15 m dok je upravljao prvom jedrilicom-planerom. Svoje prve eksperimente je započeo pet godina pre nego što če doći do nesreće u kojoj je poginuo, ali njegov rad će ipak ostati upamćen kao pionirski i ključan u razvijanju aviona sa fiksnim krilima.

Preporučujemo:  Po inovacijama naši naučnici iznad evropskog proseka

Letelice nakačene na Lilijentala, su imale oblik ptičjih krila, a izrađivane su od vrbovog pruća presvučenog platnom. Ravnotežu u letu je održavao pomeranjem tela levo-desno i napred-nazad, dok je uz pomoć vetra uspevao da preleti i do 250 m. Iza sebe je ostavio knjigu „Ptičji let kao osnova umeća letenja“, a braća Rajt su tvrdila da je bio njihova najveća inspiracija.

5. Franc Rajhelt

Poznat i pod nadimkom „Leteći krojač“, Rajhelt je 1912. godine skočio sa Ajfelove kule da bi testirao padobran koji je sam dizajnirao. Razlog za ovako smeo poduhvat je bio taj što nikako nije mogao da postigne uspeh sa lutkama, te se odlučio za drastičan potez. Ispostaviće se da je ovo bila greška, kojoj je pristvovalo i tuce novinara.

https://vaseljenska.net/2023/09/04/novi-sad-srpska-atlantida/

Uveren u svoj uspeh, obavestio je novinare o događaju, iako je policija bila ubeđena da će on kao i prethodnih puta iskoristiti lutke da testira tzv. „padobran-kaput“ koji je pokušavao da usavrši već neko vreme. Svedoci su tvrdili da je odmah bilo primetno kako nešto ne valja, jer se padobran sklopio u vazduhu.

6. Vilijam Bulok

1863. godina je za štampu bila od izuzetno značaja, jer je Vilijam Bulok izmislio i predstavio rotirajuću štamparsku mašinu. U pitanju je bila poboljšana verzija mašine koju je osmislio Ričard Marč Ho, samo dve decenije ranije. Sa njom radnici više nisu morali ručno da stavljaju papir u mašine, jer je sve bilo automatizovano i sasmim tim proces štampe je ubrzan.

Samo nekoliko godina od ovog otkrića, Bulok je prilikom instalacije mašine zaglavio nogu u jednoj od svojih presa. Upočetku povreda nije delovala kobno, ali pošto je nastupila gangrena – proćiće još par decenija pre nego što će Aleksandar Fleming otkriti antibiotike – zakazana je hitna operacija amputacije, koja je rezultirala Bulokovom smrću.

Preporučujemo:  Nikle biljke u zemlji sa Meseca

NPortal

BONUS VIDEO:

Ko je Milevi Marić UKRAO Nobela? Ajnštajnovo PISMO otkrilo najveću tajnu

Na današnji dan, 19. decembra 1875. godine rođena je Mileva Marić Ajnštajn, srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od [Opširnije...]

Najveći nuklearni reaktor u Evropi dobio dozvolu za probni rad

Finska agencija za nuklearnu bezbednost dala je dozvolu petom nuklearnom reaktoru u toj zemlji da pokrene probni rad pod niskom [Opširnije...]

U Srbiju za pet meseci stiže 5G mreža!

Predstavnik RATEL-a Dragoljub Stefanović kaže da će do aukcije za 5G mrežu u Srbiji biti potrebno još nekih devet meseci, [Opširnije...]

CRNE SLUTNJE NAUČNIKA: Klimatske promene pokreću nove migracije sa Bliskog istoka

Globalno zagrevanje posebno će pogoditi Bliski istok i severnu Afriku i pokrenuti nove talase izbeglica, smatra nemački klimatski naučnik Jos [Opširnije...]

NASA zaposlila SVEŠTENIKE: Spremaju nas za najvažniji trenutak u istoriji

Kako se napori čovečanstva da sazna više o svemiru zahuktavaju, tako nasa povlači inovativne poteze. Ovog puta Nacionalna vazduhoplovna i [Opširnije...]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *