MANJE POZNATA PRIČA
Za ovaj dokument retko ko da je čuo. Rađen je 1963. godine za potrebe američke vlade, a u javnost je „procureo“ 1966. Naime, u doba žestokih kriza hladnog rata, vlasti SAD su, od svojih stučnjaka za društvene nauke, naručili jednu studiju o mogućnostima za nastanak i očuvanje trajnog svetskog mira. Štampa je tvrdila da je ekipa naučnika koji su izveštaj radili isti pisala u jednom nuklearnom skloništu za poslovnu američku elitu, koje se nalazilo u blizini grada Hadsona u državi NJujork. Ime skloništa je bilo „Gvozdena planina“.
Danas mnogi tvrde da je reč o umetničkoj krivotvorini, nekoj vrsti antiutopije. Ipak, vredi se setiti šta tamo piše. Kao što se sećamo Hakslija i Orvela, na primer.
ZBOG ČEGA SE RATUJE?
Izvestioci su zaključili ne samo da je trajan mir nemoguć, nego i nepotreban. Zašto? Zato što, po petnaestorici naučnika koji su izveštaj radili, „rat ispunjava određene funkcije neophodne za stabilnost našeg društva i, dok se ne razviju drugi načini ispunjavanja tih funkcija, sistem rata se mora održati , a njegova efikasnost unaprediti“.
Izveštaj sa Gvozdene planine počinje analizom tradicionalnih razloga za rat i ratovanje:“1. da se država odbrani od napada druge države ili da se takav napad spreči; 2. da se odbrani i unapredi nacionalni interes; 3. da se održi i uveća vojni potencijal“. Ali, to su takvozvane vidljive funkcije rata. Postoje i one druge, nevidljive, koje su mnogo bitnije ( kako je rekao jedan od globalističkih ideologa – ratovi se ne vode da bi se pobedilo, nego da bi se stvorili preduslovi; pre svega, ekonomski ).
U Izveštaju je pisalo:“Rat je, kako u drevnim, tako i u savremnim društvima, omogućavao sistem stabilizacije i kontrole državnih ekonomija. Još nije isproban nijedan alternativni metod kontrole koji bi u savremenoj, složenoj ekonomiji dao približne rezultate u domenu efikasnosti.“
O kontroli je reč.
KONTROLA STANOVNIŠTVA
Da bi se narodi držali pod kontrolom, pretnja ratom je takođe veoma efikasna:“Mogućnost izbijanja rata donosi osećaj bez koga nijedna vlast ne bi dugo zadržala svoj položaj. /…/ Rat omogućava antidruštvenim elementima da nađu prihvatljivu ulogu u strukturi društva. /…/ Regrutacija se uvek može odbraniti kao jedno od najboljih sredstava kontrole. Nivo broja regrutnih poziva teži da prati glavne stope nezaposlenosti. LJudi uništavaju suvišne članove svoje vrste putem organizovanih ratova. Rat je glavna motivaciona snaga za razvoj nauke“. Dakle, iako je sve počelo kao studija o miru, završilo se zaključkom da je rat neophodan modernim društvima.
Izučavaoci Izveštaja tvrdili su da ga je uradio jedan od najvažnijih američkih „trustova mozgova“, tzv. Hadsonov institut, koji je za svoj rad samo 1968. godine primio 1,36 miliona dolara ( od Službe civline odbrane SAD, Službe Sekretarijata odbrane, Vojne službe SAD, kao i inostranih vlada. )
TVRDNJE POLA KRUGMANA
Nosilac Nobelove nagrade za ekonomiju za 2008. godine i popularni kolumnista „NJujork Tajmsa“, Pol Krugman, godinama je tvrdio da su SAD pobedile Veliku depresiju s početka tridesetih godina 20. veka zahvaljujući Drugom svetskom ratu. NJegova ključna misao je:“Sada nam je neophodan finansijski ekvivalent Drugog svetskog rata“. U svojevremenom nastupu na CNN-u, on je svoju ideju izložio u vidu scenarija za naučnofantastični film:“Zamislimo da smo saznali da su vanzemaljci rešili da nas napadnu i da nam je pootrebna masovna mobilizacija snaga da bismo odbili napad iz kosmosa. U odnosu na važnost takvog zadatka u drugi plan bi se povukla pitanja poput budžetskog deficita i inflacije, i mi bismo za 18 meseci izašli iz stanja sadašnjeg ekonomskog opadanja. I kad bi se otkrilo da smo pogrešili i da ne bi došlo ni do kakvog napada iz kosmosa, otkrili bismo da od ekonomske krize nema ni traga“.
Malo trpiš rat na tuđim teritorijama, a onda stižu „benefiti“, smatra Krugman.
KAKO JE RAT PREPORODIO AMERIKU?
Rat ima preimućstvo nad svim drugim rešenjima zato što isti dopušta ostvarenje finasiranje državnih rashoda kroz budžetski deficit u razmerama koje su u mirno doba nezamislive. Za vreme Drugog svetskog rata, veli Krugman, federalne vlasti pozajmile su sumu ekvivalentnu današnjoj sumi od 30 triliona dolara, a finansiranje putem deficita udarilo je temelje neviđenog ekonomskog buma posle rata. Uostalom, čuveni DŽon Majnard Kejnz obavestio je Amerkance, još 29. jula 1940. godine, u časopisu „NJu Ripablik“:“Vaše pripreme za rat ne samo da od vas ne traže žrtve. Naprotiv, one su baš onaj stimulans za povećanje individualne potrošnje i porast životnog standarda, koje vam ne bi omogućili ni pobeda, ni poraz „Novog kursa““( reč je o Ruzveltovom „NJu Dilu“, nap.V. D. ) Već 1941. godine, nivo industrijske proizvodnje dostigao je onaj iz predkrizne 1929. godine, a od 1941. do 1945. rast industrijske proizvodnje bio je neverovatnih 16,5%. Investicije u proizvodnju povećale su se za 65%. Stanovništvo SAD nije trpelo: realni rast zarada za vreme rata bio je 50%, a potrošnja hrane, naročito mesa, porasla je 15-25%.Uzrok je, svakako, bio i u porastu vojne industrije: u Drugom svetskom ratu, SAD proizvodi trista hiljada vojnih aviona, milion tenkova, 124 hiljade bojnih brodova i čamaca, četrdeset jednu milijardu bojevnih zrna raznih vrsta. Godine 1944. broj zaposlenih je, u odnosu na 1939, bio veći za deset miliona. Nezaposlenih je 1944. bilo samo 1,2 posto radno sposobnog stanovništva.
SETIMO SE PERL HARBURA
Povod za ulazak SAD u rat bio je japanski napad na američku luku Perl Harbur. Vrhuška SAD je znala da će Japan napasti, i da nije preduzela ništa da to spreči. Admiral Ričardson je, još 1940, opominjao predsednika Ruzvelta da se Havaji ne mogu uspešno braniti iz čitavog niza razloga – od neobučnosti kadra do nepovoljnog položaja. Američki ambasador u Tokiju, DŽozef Gru, pisao je Stejt Departmentu 22. januara 1941. godine:“Peruanski ambasador je obavestio moje službenike da je čuo iz mnogih izvora,uključujući i japanske, da, u slučaju izbijanja nesporazuma između Japana i SAD, Japanci nameravaju da izvrše iznenadni napad na Perl Harbur“.
Kao i u slučaju navodnog napada Al Kaide na Kule u septembru 2001, o kome je američka vrhuška sve znala, tako je i napad na Perl Harbur bio unapred poznat; ali, Americi je rat bio nasušno potreban – kako bi inače rasla kapitalistička ekonomija, koja uvek cveta na tuđoj krvi?
KO JE PODRŽAO HITLERA
A evo i podataka iz čuvene knjige Entonija Satona, „Vol Strit i uspon Hitlera“. Viljem Dad, američki ambasador u Nemačkoj, pisao je Ruzveltu:“U ovom trenutku, više od sto američkih korporacija imaju ovde podružnice ili zajednička ulaganja. Di Ponovi imaju saveznike u Nemačkoj i pomažu im u poslu oko naoružavanja. NJihov glavni partner je komapnija IG Farben, bliska vlastima, koje daju dvesta hiljada maraka godišnje za propagandu koja deluje na američku javnost. Kompanija Standard Oil ( Rokfeleri, nap. V. D. ) zarađuje petsto hiljada dolara godišnje, pomažući Nemcima da prave sintetičko gorivo u ratne svrhe“.
A čuveni industrijalac, Henri Ford, dobio je ( tobož, zbog toga što je pronašao automobil za široke narodne mase ) najviše civilno odlikovanje Hitlerove Nemačke, jer je, novčano i poslovnim aranžmanima, direktno podržavao vlast nacista.
UPOZORENJA DŽOELA SKAUZENA: BIOLOŠKI RAT
Godine 2014, Biljana Đorović je napravila razgovor sa DŽoelom Skauzenom. On je politički komentator časopisa „Vrld afers brif“ (World Affairs Brief) i glavni urednik časopisa „Kogitejšns“ (Cogitations) specijalizovanog za pitanja zakona i rada vlade SAD, kao i stručnjak za filozofiju prava i ustavnu teoriju, vojni pilot, dizajner visokobezbednosnih stanova i skloništa.
Još pre pojave koronokratije, Skauzen je najavio korišćenje virusa u borbi protiv svetskog stanovništva. U vreme kada je dao intervju kao sredstvo u tom ratu korišćena je ebola:“Verujem da će globalisti iskoristiti krizu koju proizvode ebolom kako bi uveli obaveznu vakcinaciju kao oblik biološkog rata za smanjenje populacije. To je njihova standardna metodologija. Pogledajmo, na primer, šta se dogodilo na Filipinima.
Deklasifikovani dokument iz 1974, Memorandum o nacionalnoj bezbednosti SAD 200, stavio je Filipine na listu zemalja koje treba podvrgnuti merama radikalne kontrole populacije, kroz „programe pomoći UN“ , što je u slučaju filipinskih žena značilo masovnu sterilizaciju – kroz programe vakcinacije protiv „tetanusa“. Dokumenta Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je ona još 1974. osnovala posebnu Komisiju za vakcine koje izazivaju neplodnost. SZO je osuđena od strane filipinskog Vrhovnog suda za sterilizaciju više od tri miliona filipinskih žena, protiv njihove volje, u toku kampanje vakcinacije protiv „tetanusa“. U svojim dokumentima SZO je objavila da je svrha kampanje za navodno iskorenjivanje velikih boginja u Africi bila „da se eliminiše višak od 150 miliona podsaharskih Afrikanaca“.“
Zapamimo reč „višak“.
SZO: SAVEZ ZLOČINACA I OBMANJIVAČA (SZO)
Skauzen je tada ukazao da su američki vlastodršci odavno krenuli u akciju:“Agenda SZO za smanjenje stanovništva eksplicitno je navedena i usvojena u formi Memoranduma za nacionalnu bezbednost SAD 200, koji je Henri Kisindžer, tada državni sekretar SAD, sačinio za predsednika Ričarda Niksona. U tom (sada deklasifikovanom) dokumentu podvlači se da je „smanjenje broja stanovnika, počevši od zemalja tzv. trećeg sveta, primarni cilj američke spoljne politike“. Dokument je dospeo do javnosti i izazvao dosta neprijatnosti počiniteljima, ali su oni uspeli da prikriju čitav niz činjenica i slučaj neutrališu primenom razgranate metodologije skretanja pažnje, pokazujući da ljudi koji svetskoj populaciji nameću vakcine i vlade koje ih promovišu dele istu genocidnu agendu.“
Korona kao oružje je primenjena početkom treće decenije 21. veka. Nedovoljno efikasno, ipak. Ostalo je ono „klasično“: nuklearni rat. Zašto im je on potreban?
BUDUĆNOST POSLE NUKLERANOG RATA
Skauzen kaže ( 2014. je najavio mogućnosti nuklearnog rata posle 2020. godine, i pomenuo, naravno, Rusiju i Kinu s kojima će NATO luciferijanci ući u sukob):“Globalisti će pokrenuti treći svetski rat zato što otpor globalizaciji postaje sve veći širom sveta, a to je bilo veoma vidljivo na poslednjim izborima u Francuskoj i Britaniji. Pokazalo se da, ukoliko demokratski mehanizmi deluju, ljudi mogu da izvedu svet iz globalizacije, čega se moćnici plaše. Ali, ukoliko bude rata, stvari će se za njih mnogo jednostavnije razvijati. Upotreba operacija „pod lažnom zastavom“ najomiljenija je metodologija transnacionalne mreže moći a njen uspeh najbolje pokazuje jedanaesti septembar, koji je uspeo da nas uvede u smešni rat protiv terorizma. Najveća ovakva operacija biće nuklearni napad na SAD, pri čemu će on biti pravi odgovor Rusije i Kine na provokacije Zapada koji je, međutim, precizno isplanirao takvu reakciju kako bi u uslovima postnuklearne kataklizme primorao ljude da prihvate Novi svetski poredak, nestanak demokratije, prava i sloboda i globalnu armiju.“
To je to. Zato NATO stalno govori da će Rusija prva napasti nuklearnim bombama.
GDE NAMERAVAJU DA SE SAKRIJU?
Skauzen nas je, pre osam godina, podsetio:“Podzemni bunkeri, izgrađeni pola milje pod zemljom, pokazuju da vlada SAD zna da dolazi nuklearni napad i priprema se da ovaj napad preživi. Budući da Rusija i Kina ne pripremaju napad na gradove SAD i EU već samo na nuklearne ciljeve, i stanovništvo će preživeti, osim onih koji žive u blizini nuklearnih postrojenja ili vojnih baza. Jedan od bunkera nalazi se ispod Mornaričke opservatorije u Vašingtonu, gde je i rezidencija potpredsednika SAD. Veliki broj bunkera postoji ispod oblakodera u Vašingtonu, jedan je tajno izgrađen u Juti, dok je ispod Međunarodnog aerodroma u Denveru smešten glavni štab okultnih krugova u vladi SAD. Na ulazu u aerodrom nalazi se devet metara visok kip propetog konja od fiberglasa, sa sjajnim crvenim očima, „Mustang“. Napravio ga je Luis Himenez, koji je poginuo tokom izgradnje kipa pošto je na njega pala glava konja.
Murali na zidovima oslikavaju neku vrstu apokalipse i ponovnog „uskrsnuća“ sveta na slabo naseljenoj Zemlji, na kojoj nema nasilja niti oružja. Postoji veliki broj podzemnih bunkera, a osim toga, mnogi pripadnici CIA, DIA i ostalih vladinih agencija u SAD posle penzionisanja odlaze u planine Kolorada i grade podzemne bunkere ispod svojih kuća. To znači da su visokopozicionirani vladini službenici dobro upoznati sa bliskom perspektivom nuklearnog rata, ali ne rade ništa kako bi obavestili američki narod o tome.“
Naravno. Za njih je narod biološka masa koja se može tamaniti po volji, da bi se cilj ostvario.
KAKO ĆE SE OKONČATI?
Da li će nukleranog rata biti?
On je planiran. Da li će ga biti, zavisi od niza činilaca. Između ostalog, i od cene koju će krvoloci, maskirani u „dobrotvore“ čovečanstva, morati da plate. Ali luciferijanci svetske vlasti ga žele.
Ko će u tom ratu pobediti?
Zločinci megakapitala veruju u svoju pobedu. Naravno, to ne znači da će pobediti. Sve su zamislili, sve su pokrenuli, nadaju se trijumfu, a naša narodna pesma kaže:“Al` ne reče Ture „Ako Bog da“.“
Rusija i mi uz Boga, oni uz đavola, pa će se videti ko će šta poneti.
Izvor: Pravda
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: