Proteklih meseci stižu nam brojna upozorenja na krizu koja dolazi, i oštre poruke sve su intenzivnije. Krupna imena iz svetske ekonomije upozoravaju na krizu i moguće posledice. „Preti nam glad i dužnička kriza“, „Bolje se pripremite“, samo su neka od upozorenja koje smo videli u ne tako dalekoj prošlosti, a sada je stiglo još jedno. „Katastrofa je pred vratima, nema lepih vesti“, rekao je Nurijel Rubini čuveni profesor ekonomije na Univerzitetu u Njujorku, poznatiji kao Dr Propast koji je predvideo i krizu iz 2008.
Nurijel Rubini pridružio se grupi zabrinutih svetskih ekonomista koji nam ne predviđaju tako lepu budućnost, posle Ursule fon Der Lajen, zatim izvršnog direktora Džej-Pi Morgan Čejsa Džejmija Dajmonda i šefa međunarodne energetske agencije Fatiha Birola.
I sve njijhove poruke i više su nego upozoravajuće.
Rubini: „Katastrofa je pred vratima“
Nurijel Rubini čuveni profesor ekonomskog fakulteta u Njujorku predviđa ozbiljnu dužničku i finansijsku krizu, kao i recesiju.
On je poznat po svojim pesimističkim prognozoma, ali često i istinitim. Jedini je 2007. godine predvideo duboku ekonomsku krizu od kada ga prati nadimak Dr propast.
Lajen: „Na udaru milioni ljudi“
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je da se svet suočava sa kombinacijom više kriza i da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.
U svetlu pojačane inflacije u kojoj trenutno živimo i ove brojke i rizici mogu izmaći brzo kontroli. Svetska banka je procenila da 10 miliona ljudi gurnuto u ekstremno siromaštvo za svaki procenat poskupaljenja cena hrane. Suočavamo se sa skupom kriza koje će pojačati nestašicu hrane i dužničke križe širom sveta, poručila je Lajen.
Govoreći pred Evropskim parlamentom u Strazburu, predsednica Evropske komisije navela je više razloga koji su ujedinjeni doveli do problema sa nesatašicom hrane u svetu, od posledica pandemije, preko poskupljenja energenata i djubriva do klimatskih promena.
Svi ovi uticaju imaju jednu zajedničku tačku, a to je da su masivno i namerno spojeni Putinovim ratom. U pitanju je hladna, bezobzirna i proračunata opsada nekih od najranjivijih zemalja na svetu od strane Putina. Hrana je sada postala deo arsenala terora Kremlja i to ne samemo dozvoliti, poručila je Lajen.
„Mislim da postoji mnogo razloga zbog kojih ćemo imati ozbiljnu recesiju, dužničku i finansijsku krizu“, naveo je profesor.
On nije saglasan sa mnogim ekonomistima i veteranima sa Wall Streeta koji tvrde da će recesija biti „kratka i blaga“.
„Ideja da će ovo biti kratko i površno potpuno je varljiva“, rekao je Rubini, ukazujući da je „istorijski visok odnos duga“ u naprednim ekonomijama širom sveta sada na 420 odsto „i da raste“.
Takođe je naveo da postoji „mnogo zombi korporacija“ koje su iskoristile jeftino zaduživanje tokom pandemije za izgradnju preduzeća koja nikada neće postati profitabilna.
On je rekao da su „domaćinstva, vlade i korporacije spaseni tokom pandemije“ smanjenjem kamatnih stopa Feda i podrškom savezne vlade, što neće biti dostupno tokom predstojećeg ekonomskog pada. On je uporedio sadašnje stanje američke ekonomije u stagflaciji (istovremena recesija i inflacija) sa stagflacijom sedamdesetih, navodeći da je tada bilo lakše, jer je dug bio nizak.
Džejmi Dajmond: Uragan je tu, stiže
Glavni izvršni direktor Džej-Pi Morgan Čejsa naveo je da je uragan tu i da stiže u našem smeru.
„Bolje se pripremite“ – rekao je.
Dajmon je prvenstveno govorio o stanju američke ekonomije, nad koju su se, kako je reekao, nadvili oblaci, te je u „meteorološkom“ žargonu i nastavio.
– Trenutno je kao sunčano, stvari se odvijaju dobro, svi misle da Fed može srediti inflaciju“, upozorio je Dajmon, nakon čega su deonice Džej-Pi Morgana izgubile na vrednosti 1,8 odsto (ukupno u ovoj godini 18 odsto).
Intrigantno je da čak niti ekonomisti Džej-Pi Morgana u svojim zvaničnim projekcijama još nisu najavili recesiju, nego su samo smanjili procene rasta u 2022. sa tri na 2,4 odsto, a u 2023. sa 1,4 na jedan odsto. Pa ipak, Dajmon je rekao da se pripremaju za turbulencije s konzervativnom strukturom bilansa jer moraju „zaštiti sami sebe od rizika kako bi mogli da služe klijentima u teškim vremenima“.
S takvom procenom saglasno je više uglednih ekonomista, poput Džejsona Furmana sa Harvarda, koji govori kako će snaga američkih potrošača činiti razliku između umerene i teške recesije. Analitičari Goldman Saksa pak ocenjuju kako bi u Sjedinjenim Državama i zbog gomilanja ušteđevina tokom pandemije i snažnog privatnog sektora mogli izbeći ozbiljnu recesiju.
Fatih Birol: „Udari stižu sa tri strane“
Šef Međunarodne energetske agemcije Fatih Birol izjavio je da bi trenutna energetska kriza mogla da bude jedna od najgorih u istoriji, a Evropa bi mogla da bude najviše pogođena.
U intervjuu za nemački časopis Špigl, Birol je rekao da bi posledice rata u Ukrajini mogle da budu gore od krize 1970. godine.
– Evropske zemlje koje više zavise od ruskog gasa, uključujići i Nemačku suočiće se sa verovatno teškom zimom, jer će morati da racionišu potrošnju gasa.
Komentari šefa IEA dolaze u trenutku kada je ruski državni gasni holding Gasprom prekinuo isporuke nekim energetskim kompanijama u Nemačkoj, Danskoj, Holandiji i drugim zemljama, pošto nisu prihvatile plaćanje u rubljama prema novoj šemi koju zahteva Moskva.
Da bi ublažila energetske rizike, Evropa bi, prema Birolu, trebalo da obezbedi nabavke što većih količina gasa, na primer, gasovodom iz Norveške ili Azerbejdžana, kao pošiljke tečnog prirodnog gasa (TPG).
Dodaje da bi elektrane na ugalj takođe mogle delimično da zamene gasne elektrane.
Birol je naveo da predstojeće leto takođe može biti vrlo teško i za Evropu i SAD, zbog ograničene ponude na tržištu sirove nafte, upozorivši da će se u špicu sezone letnjih odmora potražnja za gorivom povećati, što može da dovede do „uskih grla u snabdevanju, na primer, dizelom, benzinom ili kerozinom, posebno u Evropi“.
Dejvid Malpas: Moguća i globalna recesija
Tokom prošle nedelje šef Svetske banke Dejvid Malpas upozorio je da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla da izazove globalnu recesiju, skok cena energenata i osnovnih životnih namirnica.
U obraćanju na jednom poslovnom događaju u SAD koji je organizovala Američka privredna komora, Malpas je rekao da je teško „videti kako da izbegnemo recesiju“, napomenuvši da zabrinutost povećava i usporavanje rasta u Kini zbog niza korona lokdauna.
– Gledajući globalni bruto domaći proizvod… teško je sada videti kako da izbegnemo recesiju. Pomisao o udvostručenju cena energije dovoljna je sama po sebi da izazove recesiju“, rekao je Malpas, ne iznoseći bilo kakvu konkretnu prognozu, prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).
Svetska banka je prošlog meseca smanjila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za ovu godinu za skoro pun procentni poen, na 3,2 posto.
Malpas je takođe primetio da mnoge evropske zemlje još uvek previše zavise od Rusije u pogledu nafte i gasa, čak iako polako napreduju s planovima da smanje svoju zavisnost od ruske energije.
Naveo je da bi potencijalni potezi Rusije da zaustavi isporuke gasa mogli da izazovu „značajno usporavanje“ u regionu i dodao da visoke cene energije već vrše pritisak na nemačku ekonomiju, najveću u Evropi i četvrtu po veličini u svetu.
Blic
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Pre nekoliko godina slušali smo silna obećanja da će i Čačak konačno dobiti velikog inostranog investitora, koji će, ni manje [Opširnije...]
Prava je navala na kupovinu nekretnina u Turskoj. Prodaja je u novembru skočila za čak 50 odsto i prema podacima Turskog [Opširnije...]
Država je nedavno isplatila građanima po 20 evra novčane pomoći i zatvorila treći paket podrške, ali od januara treba očekivati [Opširnije...]
Ugostiteljstvo generalno ima problem sa radnom snagom, a na tržištu rada posebno su deficitarni kuvari. Kadrovi kojima je ta struka zanimanje su [Opširnije...]
Danas počinje primena novog Zakona o zaštiti potrošača po isteku tri meseca od njegovog usvajanja. Najveće koristi koje će doneti [Opširnije...]