PARASTOSOM i polaganjem cveća kraj spomen-ploče u centru sela, danas će u Starom Grackom kod Lipljana biti obeležene 23 godine od masakra nad četrnaestoro žetelaca koji su tog 23. jula u popodnevnim satima zverski ubijeni.
Svirepo i iz zasede, tokom žetve na njivama nadomak sela, ubijena su četiri člana porodice Janićijević, Slobodan (32), Mile (39), Momčilo (43) i najmlađi Novica, koji je za par dana trebalo da proslavi punoletstvo, potom Andrija Odalović, braća Jovica i Rade Živić, Stanimir i Boško Đekić, Nikola Stojanović, braća Saša i LJubiša Cvejić, Miodrag Tepšić i Milovan Jovanović.
– Dvadeset i tri godine je prošlo, a i dalje nema imena počinioca ovog svirepog zločina. Međunarodna zajednica više i ne reaguje, Euleks je obustavio istragu, ali sam uprkos svemu duboko uverena da britanski vojnici Kfora koji su vršili uviđaj sigurno znaju ko su zlikovci. Oni su bili na licu mesta, oni su sasvim sigurno našli tragove ubica, ali iz njima znanih razloga ih štite, tako da i njih smatramo saučesnicima – priča nam kroz suze Slavica Janićijević (47) kojoj su na žetvi ubijeni brat Novica, otac Momčilo i dva strica.
Dok priču prolamaju se jecaji za najmilijima, kaže da vojnike Kfora podjednako smatra odgovornim jer su odbili da pruže pratnju meštanima koji su ih danima molili da ih obezbeđuju na njivama, kao da su slutili nesreću. Žito nije više moglo da čeka, a četrnaest najhrabrijih krenulo je popodne u njive. Među njima, i Jovica koji je želeo da da svoj doprinos u berbi pšenice.
– U petak po podne su masakrirani, a moj Novica je u ponedeljak planirao da proslavi osamnaesti rođendan. Planirao je da pozove drugove da se malo provesele. Ali, mi od toga dana ne znamo za radost. Dvadeset tri godine nemam brata oca, stričeve… Kuća u selu Koretište sedam kilometara od Lipljana nam je do temelja srušena, Albanci nam obrađuju imanje… Oteli su mi i oduzeli sve, a moj otac im je toliko pomagao – jedva govori Slavica, koja je udata u Gračanici gde je i bila kada su joj javili za masakr. Kako telefonske veze na Kosmetu nisu funkcionisale među srpskim sredinama, pozvao je rođak iz Kragujeca.
– Od tog petka po podne do srede kada su nam tek dozvolili da preuzmemo kovčege sa njihovim telima, samo je kuknjava odjekivala selom. Dodatna bol nam je bila što nam vojnici Kfora nisu ni dozvolili da otvorimo limene sanduke i oprostimo se poslednji put sa njima, jer su bili unakaženi – jecajući priča ova žena, dok podseća da su parastos na sahrani služili blaženopočivši patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije. I dok opominje da su na njivi ubijeni i sinovi jedinci Andrija Odalović (30) i Saša Cvetić (29), meštani ovog stradalničkog sela opominju da su zlikovci ostavili baka LJubicu Živić bez dva sina, Jovice (29) i Radovana (30), ali i sedmoro dece bez ova dva oca…
SKRNAVLJENJE TELA POSLE UBISTVA
– NAŠA braća, očevi, rođaci i komšije bili su u punoj snazi.Neverovatno je da niko nije uspeo da se izvuče od zlikovaca. Sumnjamo da su bili obučeni u uniforme Kfora, čim naši nisu pokušali da se odbrane – iznose sumnje iz godine u godinu meštani Starog Gracka koji ne mogu spokojno da odu ni na groblje na kojem Albanci postavljaju mine.
Jedino što znaju jeste da su napad izvršili Albanci iz susednih sela Alaš i Bujance, a kako ponavljaju, britanski Kfor koji je tada bio nadležan za ovo područje sasvim sigurno zna ko su počinioci masakra.
– To su zveri, a ne ljudi. Sekli su im udove, pekli oči, gazili kombajnom kada su već bili mrtvi…