Otkupna cena od 30 do 50 dinara za kilogram višanja, kojom ne mogu da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje, razlog je što će mnogi zasadi tog voća ove godine ostati neubrani i što voćari neće imati nikakvu zaradu.
Društvenim mrežama poslednjih dana šire se snimci ogročenih domaćina koji motornim testerama seku stabla višanja, a veliki broj ljudi podelio je i objavu u kojem ćerka, čiji roditelji uzgajaju višnje, opisuje svu njihovu uzaludnu muku i bogaćenje na njihovom radu.
Pismo prenosimo u celosti, onako kako je objavljeno na društvenim mrežama.
„I tako, dođe jun, zamirisa selo na lipu i zrelu višnju. Savila se višnja ko kičma mojih roditelja koji je obrađuju. Radili onako kako treba, vredno i pošteno jer drugačije ne znaju. Sve u nadi da će živeti od svog rada. Vredni i pošteni gorštaci u podnožju Jastrepca svojim žuljevitim rukama prevrću zemlju celog života.
Zemlju koju u amanet nama ostaviše naši dedovi u nadi da će doći neka bolja vremena za nju, kad ono, sve dodje samo to bolje, nikada.
Dođoše i mašine za branje višanja u njivu, u polju se više ne čuje razgovor, pesma i smeh radnika, odjekuje ovim plodnim vrletima, čukama i kamenjarima zvuk motornih tresača.
A ko i da se smeje, kome je do smeha dok gleda kako se njegov rad, trud i znoj prosipa i prodaje u bescenje.
Gledam moje roditelje, vredne i radne ljude, prve DOMAĆINE. Zar tako da izgleda jedan domaćin čovek, iznureno, iscrpljeno, oronulo ali ne od rada, već od nepravde.
Od nepravde što će njegovu muku pojesti LOPOVI HLADNJAČARI I OTKUPLJIVAČI, PROIZVODJAČI ĐUBRIVA, PESTICIDA, GORIVA, OPŠTINARI, IZVOZNICI JEDNOM REČJU SVI ĆE UZETI PARČE KOLAČA SA VIŠNJOM SEM NJEGA I NJEGOVIH UNUČIĆA.
A i šta će njemu taj kolač, njemu se višnja i onako više smučila.
Kupaće se lopovi ovog leta u njegovom znoju, jer su navikli na slanu morsku vodu, da se pripreme za odmor. Pocrvenele beonjače moga oca ko višnja što u nju cele godine gleda ko u Boga. Pomodrele usne i jezik za koji se ugrize svako veče dok mu GAZDA otkupne stanice svojim lopovskim rukama prevrće gajbe i traži crva, prljavu berbu, manjak šećera u višnji, sve u nadi da još malo ubije na otkupnoj ceni a njega u pojam i zdrav razum.
I tako, rekoh ono što mi beše na duši, ako mogu da je malo rasteretim, u nadi da će možda neko od nadležnih da pročita, i pomogne ovim napaćenim seljacima.
Dok tako čekamo ta bolja vremena, greota je da ovo jadno stablo nosi ovaj teret, nemamo kud, moramo da ga oberemo i malo rasteretimo, seljak je čovek sa DUŠOM, tu je i razlika između seljaka-proizvodjača i lopova otkupljivača. Obraće ga MOJA deca, unučići onog napaćenog DOMAĆINA, za VAŠU decu“.
Na području opštine Merošina, Prokuplje i Blace višnjama je zasađeno oko 4.800 hektara zemljišta i to područje daje polovinu ukupnog roda višanja u našoj zemlji.
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: