„Istorijski dan“: Za EU je Balkan - slepo crevo i periferna kolonija

U EU postoje ozbiljne kulturološke predrasude prema Balkanu i samo oni koji su u jednom trenutku bili geopolitički upotrebljeni primljeni su. Sada je Balkan jedna vrsta slepog creva, izolovali su ga i ne žele ga u svojim redovim drugačije osim kao vrstu periferne kolonije, kaže povodom samita EU-Zapadni Balkan istoričar Dragomir Anđelković.

Samit EU- Zapadni Balkan održan u Briselu, sudeći po defetističkim izjavama lidera Zapadnog Balkana koji su zajedno nastupali, nije doneo ništa novo – umesto dodatnih podsticaja, zemlje regiona suočile su se sa ljubaznim birokratama, oročenim vremenom izlaganja i praznim obećanjima.

„Danas je u Briselu bio istorijski dan, ali u negativnom smislu, ali nisam iznenađen, jer nisam ni očekivao da će na sastanku EU-Zapadni Balkan Albanija nešto dobiti“, rekao je albanski premijer Edi Rama.

Daleko od EU

Iako su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Dimitri Kovačevski i albanski premijer Edi Rama izneli različiti stepen obeshrabrenosti, nepobitna je činjenica da de fakto niko iz regiona neće uskoro ući u EU. Radi se o tome da EU, odnosno vodeće članice EU, iznalaze uvek iznova nove izgovore.

Posle samita je jasno da je čitav region daleko od EU, a pre samita je bilo jasno da je Srbija daleko, komentariše politički analitičar Dragomir Anđelković, podsećajući na reči nemačkog kancelara Olafa Šolca da pre priznanja Kosovo nema članstva Srbije u EU. Srbija je, ocenjuje, pod pritiskom možda ne samo zbog Kosova, već da bi se stvorio problem kako bi i Srbija i region bili zaustavljeni na putu evrointegracija.

„Radi se o nespremnosti evropskih zemalja da prime nove članice, osim kada im se to direktno ne naredi iz Vašingtona kao kada su bile u pitanju Bugarska i Rumunija. Vašington takođe nije previše zainteresovan za ovaj region jer njemu odgovara da ima zonu gde može da izaziva probleme ako mu to odgovara.“

Čitav niz ustupaka

Analizirajući obraćanje lidera Zapadnog Balkana, Anđelković primećuje da je najveći bes i frustraciju pokazao Rama zato što se Albanija kao članica NATO pakta i miljenik Zapada sada uverila da od Zapada ne može da očekuje ništa dobro.

„Rama je vrlo isfrustriran, Makedononci su već navikli na poniženja, a Srbija je toliko pravila ustupaka da je izgubila osećaj za poniženje. Mi bismo morali da budemo mnogo ljući na EU nego što to pokazujemo jer smo zbog evrointegracija napravili čitav niz ustupaka“, kaže Anđelković i kao primer navodi Briselski sporazum za koji, kako ističe, Srbija nije nagrađena već joj naprotiv traže nove ustupke.

Sankcije Rusiji bi značile kapitulaciju Srbije

Komentarišući pritiske na Srbiju povodom neusklađivanja spoljne politike i odbijanja da se pridruži sankcijama Rusiji, Anđelković primećuje da je izostala velika buka oko toga jer i Zapad zna da bi narod Srbije na to burno reagovao, da bi došlo do prave erupcije i velikih problema koji bi destabilizovali region.

„Naprosto, sankcije Rusiji znače kapitulaciju Srbije jer to samo po sebi podrazumeva odricanje od Kosova i gubitak podrške za odbranu RS. To narod Srbije ne bi prihvatio čak i ako bi vlast prihvatila. Mislim da je Briselu jasno da je tako pa nisu hteli da izazivaju probleme odnosno eksploziju narodnog nezadovoljstva u Srbiji i regionu.“

Dočekasmo da nas brani lider Albanije

Činjenicu da je Rama u svom obraćanju objasnio položaj Srbije po pitanju odnosa prema ukrajinskoj krizi, Anđelković objašnjava njegovim političkim racionalizmom.

„Rama shvata da bi u slučaju uvođenja sankcija Rusiji, Srbija bila potpuno frustrirana, došlo bi do izlivanja nezadovoljstva što bi destabilisalo region i ugrozilo njegovu ekonomsku budućnost. Rama uviđa da je za ekonomski razvoj potreban miran region tako da smo doživeli i to da nas lider Albanije brani od Zapada za koji neki u Srbiji imaju iluziju da nam je prijatelj.“

Ekonomska zona ali ne politička

Na pitanje kako u svetlu zaključaka ovog samita ocenjuje Otvoreni Balkan, Anđelković kaže da ta inicijativa može da bude dobro rešenje za ekonomsku saradnju, zona bez carina i sa regulativom sličnom u oblasti privrede, ali nikako ne bi smela da bude politička zona.

„Mi smo se već mnogo puta opekli sa raznim pričama tipa Jugoslavije i ne trebaju nam nove integracije. Ekonomski, Balkan može da bude otvoren ali politički nije jer videli smo kako su nam nedavno Makedonija i Albanija blokirale vazdušni prostor i onemogućile dolazak Lavrova u Srbiju. Oni nama mogu da budu partneri u ekonomskoj sferi ali svakako nam nisu saveznici jer imamo sasvim suprotne nacionalne interese. Pokazalo se da mi tamo nemamo prijatelja.“

Neprincipijelni juče, neprincipijelni danas

Kad je reč o licemerju Zapada, Anđelković kaže da ga je najbolje ilustrovao Rama rečima da su nekada ljudi sa Kosova u vreme diktature putovali po svetu dok danas u vreme slobode to ne mogu.

On, kaže Anđelković, misli na SFRJ u vreme kada su građani bivše Jugoslavije mogli u veliki broj zapadnih zemalja da putuju a nesumnjivo se radilo o komunističkoj diktaturi koja je bila prihvaćena od Zapada zbog njegovih geopolitičkih interesa.

„Zapad je koristio Titovu Jugoslaviju kao vrstu oglednog dobra da demonstrira da socijalizam nije problem nego bliska saradnja sa Moskvom. Posredno je Rama priznao kako se Zapad odnosio prema diktaturi u Jugoslaviji a to mnogo govori o Zapadu koliko je neprincipijelan. Kao što je bio juče kada mu je bio dobar diktator Tito koji mu je išao geopolitički na ruku, tako je Zapad i danas neprincipijelan jer jedno priča a drugo radi.“

Ovaj samit kao i sveukupno ponašanje EU i Zapada govori, zaključuje Anđelković, da od evrointegracija Zapadnog Balkana nema ništa, kao i da se u ime evroatlantskog imperijalizma gazi mnogo toga u domenu demokratskih vrednosti.

Бонус видео

„Istorijski dan“: Za EU je Balkan – slepo crevo i periferna kolonija