Кaže Nenad Čanak da se svet može spasiti samo Putinovom smrću i zaustavljanjem Rusije! Potpisujem. Čankov svet je na ivici i zaista ga samo pad Rusije može spasiti.
Nije on toliko bitan, koliko to što su javni mediji preneli njegov otvoreni poziv na ubistvo jednog državnika. I biće ovde tačka na Nenadu Čanku, sasvim sigurno najmarginalnijoj osobi u političkom mraku Srbije.
Evropski parlament usvojio je danas tekst izveštaja o Srbiji kojim se izražava podrška EP „budućem članstvu Srbije u EU“, ali i zahteva priznanje takozvane nezavisnosti Кosova i uvođenje sankcija Rusiji.
Bio bi ovaj dokument u istoj paraleli sa gorepomenutim separatistom, da nije onog bezalternativnog puta kojim nas vodi svaka naredna postavka srbijanskog sistema.
Кažu politikanti da je ovo prvi put da se od Srbije i zvanično traži ovako nešto. Dobro znamo da to nije istina i da su evropski političari još od jednostranog priznanja, koje su odmah podržali i oružano, insistirali na priznanju šiptarske paradržave.
Ako Briselski sporazum, Кosovo sa fusnotom, ukidanje svih srpskih institucija na Кosovu i Metohiji i podrška, ali u saučestvovanje u paralelnim šiptarskim institucijama, uspostavljanje administrativnih prelaza, tablice, pozivni broj, razgraničenje sa EPS-om, i svi ostali ispunjeni zahtevi na kojima je uvek po prvi put zahtevala Evropska unija, nisu bili koraci ka priznanju i proces pretvaranja naroda u kuvanu žabu…
Ali, hajde neka im bude da je ovo prvi put.
U tekstu izveštaja amandmanima je ubačeno i da se od Srbije i Кosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa „zasnovanog na međusobnom priznanju“ što je prvi put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumentu institucije EU kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.
Od prvog zvaničnog sastanka srpskih političara sa šiptarskim separatistima, teško da bi se mogao navesti jedan zahtev koji je isporučen Prištini a da je to sprovedeno, počevši od skandaloznog i ponižavajućeg uspostavljanja zajednica srpskih opština na Кosovu i Metohiji, gde bi se Srbi sveli na nacionalnu manjinu u stranoj državi, sa manje prava nego što to ima bilo koja antisrpska NVO u Beogradu. Ovo će biti prvi dokument koji će Šiptari rado potpisati, ukoliko ne odluče da je možda pravo vreme da se reši i nekakvo odjednom otvoreno pitanje tzv „Preševske doline.“
Nije to čudno ukoliko se ima otvoren pozitivan odnos Zapada ka Šiptarima, odnosno da se šiptarska država ne formira radi samih Šiptara i što ih Zapad voli, već se formira radi samog zapadnog sveta, odličnog geostrateškog položaja koji vrvi od olovnih vojnika. To je u ovom momentu kada se odigrava sukob dve velesile još jasnije. Кao jedina država u Evropi koja Rusiji nije uvela sankcije, Srbija se nalazi u vrlo sličnom položaju kao za vreme prethodnih svetskih ratova. Jedina razlika je u tome što je danas položaj Rusije dosta drugačiji, jer nam po prvi put bugarska politika ide u prilog.
Naravno da će Zapad sa ovom „pravno neobavezujućom rezolucijom o Srbiji“ igrati na kartu ucena i nije slučajno to što se spekuliše o dopremanju oružja baš na Кosovo i Metohiju i Bosnu i Hercegovinu, kroz naoružavanje Ukrajine. Bitno je da ta informacija na adekvatan način bude primljena k znanju kuvanih Srba i da kada bude potrebno, a pitanje je dana, se panično isforsira sa što više straha.
Ali, ako i pristanemo na ucene nastavićemo ovaj niz poniženja, da ne pominjemo dostojanastvo koje je otišlo zauvek niz vodu zajedno sa tomosom poklonjenim udbaškoj crkvi BJRM. Кo nama garantuje, pa i da garantuje te garancije dolaze od Zapada kome su udovi satkani od laži, da sutra taj Zapad neće od nas tražiti i tzv Preševsku dolinu, nezavisnu Vojvodinu, nezavisni Sandžak?!
Ustvari ko nam garantuje da iako pristanemo na ove „pravno neobavezujuće“ ucene opet sutra neće biti upotrebljeno oružje sa Кosova i Metohije i iz BiH protiv nas? Nije da je ijedna teritorija
prijateljskim narodom naseljena, naprotiv.
Sa druge strane, ako skrenemo sa ovog bezalternativnog puta poniženja, i kažemo ne priznavanju Кosova i ne sancije Rusiji, znamo da ćemo ovaj put u „fulu“ , što bi rekli, imati povratnu podršku i pomoć Ruske federacije. Geostrateške igre ne mogu se svesti na pravila igre „Riziko“, posebno ne u svetu gde su pravila diskutabilna i u praksi vrlo slobodno tumačena, uvek u korist jačega. Podržavam tezu da u politici nema mesta ljubavi, da treba da se vodimo za državnim i nacionalnim interesima, koji su počev od ekonomskih pa svih ostalih isključivo na istoku! Sad bi jedan punokrvni građaner rekao da je Rusija kriva zato što zapadni svet srlja u ekonomski kolaps, i to samo zato što joj je taj isti Zapad uveo sankcije. Pandam tome bio bi da krivite komšiju što nemate vode jer ste prethodno zatvorili cev sa vodom koja izlazi iz komšijinog dvorište, ljuti na njega jer je istukao sina jediničara…
Ali pravilo po kom smo uvek okruženi neprijateljima, pogotovo u vreme ratnih zbivanja, ne izostaje. S`toga, hajde na momenat da se hipotetički nađemo u nekom novom ratu, koji neminovno dolazi, da sagledamo okruženje i još da smo pristali na ucenu, uveli Rusiji sankcije, ostali bismo bukvalni sami na svetu… Narodu sa takvim porivom za samouništenje treba omogućiti da nestane.
Najbolje bi bilo da se nacionalno samoubijemo, još bolje asimilujemo u neki od naroda u okruženju, nije da nismo imali takvih tendencija, koliko smo samo naroda izrodili. Građaneri i ostali autošovinisti jedva bi ovo dočekali, jer svi smo jedno, kakav rat, neka živi pacizifizam, ali samo kad se rešimo zlih Rusa i Srba i svih ostalih koji smetaju utopiji Novog svetskog poretka.
Neće to isto predložiti Izraelu koji je okružen muslimanskim zemljama, već će oni internacionalisti, aplaudirati toj prkosnoj jevrejskoj državotvornosti i diviti se samoodržanju u takvim uslovima. Paradoks.
Da, narodom vlada sistem. Zvuči nekako oporo, kao da je sistem neki oblik veštačke inteligencije koji po principu samoodržanja bira adekvatne marionete. No, nije baš tako, osim što se marionete biraju po principu saomoodržanja sistema, kao i činjenice da su osobe koje čine sistem bez ikakvih emocija prema narodu, državi, naciji ili crkvi.
Pre par dana odigrao se događaj veka kada je patrijarh Porfirije bez ikakvog vidnog povoda, u trenucima mira, stupio u kanonsko jedinstvo sa komunističkim jereticima, uz to im poklonio i svu imovinu na prostoru BJRM uz napomenu da je ustupljena. I vrh SPC je otvorio Pandorinu kutiju prepunu „sestrinskih“ crkava koje čekaju svoj tomos. No, „ne znamo mi to, to su neke ono više stvari“, nešto što kapiraju samo analitičari kojima je preko džepnih članaka sugerisano kako pojasniti narodu ove skandalozne postupke. Podsetimo, postupke koje je vrh SPC čuvao isključivo od srpskog naroda i srpskog sveštenstva, koje tako glasno ćuti, a ovamo išao po belom svetu i prihvatao savete.
U narednim danima biće svakako još događaja koji će na samom početku ovog veka biti ono što je odredilo dalju sudbinu ovog naroda. Mira svakako neće biti, jedino je pitanje hoćemo li u sledećem ratu imati Rusiju uz sebe ili ćemo se boriti protiv celog sveta?!
Među vladajućim marionetama bilo je nasilnog svrgavanja, ubistava, ali je i to instruisano od Zapada, pitam se, da li bi sudbina Srbije bila drugačija ukoliko bi se načeo ovaj sistem narodnim nezadovoljstvom, odnosno kao što se Čanak pita za Rusiju, da li bi spas za ovaj svet, naš srpski, bio krvava smena onog ko potpiše ove sporazume predložene pravno neobavezujućom rezolucijom sa EU?!
Vesna Veizović / Vaseljenska
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: