U ovom trenutku, neinvazivna neuromodulacija – promena moždane aktivnosti bez upotrebe operacije – izgleda spremna da uvede novu eru zdravstvene zaštite. Proboj bi mogao uključivati bolje upravljanje Parkinsonovom i Alchajmerovom bolešću, smanjenje bola migrene ili čak preokretanje kognitivnih poremećaja uzrokovanih povredom mozga
Ali šta se dešava ako ova tehnika za promenu naših moždanih talasa izbegne regulaciju i padne u pogrešne ruke? Zamislite diktatorski režim sa pristupom trikovima i alatima za promenu načina na koji građani misle ili se ponašaju.
To je etičko bojno polje u kojem se Antoine Jerusalem, profesor inženjerskih nauka na Univerzitetu Oksford, nalazi dok istražuje potencijal ultrazvučne tehnologije za borbu protiv neuroloških bolesti i poremećaja.
U ovom intervjuu, koji je vođen u okviru godišnjeg skupa naučnika, vlade i biznisa Svetskog ekonomskog foruma na Bliskom istoku, on nam govori više o ovoj rastućoj oblasti istraživanja.
Kontrolisanje mozga pomoću zvučnih talasa: kako to funkcioniše?
Pa, da pređemo direktno na nauku, princip neinvazivne neuromodulacije je fokusiranje ultrazvučnih talasa u region u mozgu tako da se svi skupe na malom mestu. Onda se nadamo, s obzirom na pravi skup parametara, ovo može promeniti aktivnost neurona.
Ako želite da se rešite neurona koji su podivljali, na primer kod epilepsije, možda biste želeli da povećate energiju da ih u suštini ubijete. Ali ako želite da selektivno promovišete ili blokirate neuronsku aktivnost, morate pažljivo da fino podesite ultrazvučne talase.
Drugim rečima, postoji razlika između ultrazvučne stimulacije koja se koristi za uklanjanje tkiva i ultrazvučne neuromodulacije, koja ima za cilj kontrolu neuronske aktivnosti bez oštećenja tkiva.
Ultrazvučna neuromodulacija je nešto što definitivno funkcioniše, ali to još uvek ne razumemo.
Antoan Jerusalem je profesor inženjerskih nauka na Univerzitetu Oksford
Kakvo društveno dobro može proizaći iz toga?
Aktuelne reči su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, kao i traumatske povrede mozga. Ali naučnici takođe posmatraju kičmenu moždinu i periferni nervni sistem. Što se mene tiče, pošto je mozak de facto centar odlučivanja za toliko procesa, bilo koji od njih bi mogao biti meta.
Da li je bezbedno?
Kada pokušavate da ‘kontrolišete’ neuronsku aktivnost pružanjem sitnih mehaničkih vibracija u regionu mozga, važno je da fokus ultrazvuka, frekvencija i amplituda budu pravilno podešeni, ili mozak može potencijalno biti oštećen. Poenta je da još uvek ne znamo kako da sve ovo podesimo; i ako bih malo preterao, mogao bih da kažem da naš trenutni pristup nije tako daleko od petljanja oko podešavanja na radiju dok ne čujemo pravu stanicu.
Jedna od mnogih poteškoća je da sa sigurnošću znamo da ovim zvučnim talasima zaista kontrolišemo neurone, a ne da ih oštećujemo. Istina je da još uvek ne znamo kako proces funkcioniše. A ako ne znate kako to funkcioniše, ne znate koliko je „previše“.
Koji su najveći etički izazovi?
Potencijal ove tehnike je ogroman – pod tim mislim na sam broj aplikacija, kao i na etičku upotrebu.
Sa biološke perspektive, to je slično lekovima. Može da vas izleči, može da vas navuče na zavisnost, a može i da vas ubije. Sve je u tome da ostanete u okviru datog skupa pravila. Iz etičke perspektive, svet se menja tako brzo da je teško proceniti šta će biti prihvatljivo sutra, a danas nije.
Ubeđen sam i da je ljudska priroda takva da ako nešto može da se uradi, biće urađeno. Pitanje je od koga. Radije bih da imam pošteno društvo koje vodi igru nego neku odmetnutu državu bez ikakvog poštovanja prema ljudskom ili životinjskom životu. Ako želimo da vodimo taj ples za 10 godina od sada, moramo da počnemo da istražujemo danas.
Koliko bi to moglo biti distopijsko?
Vidim da dolazi dan kada će naučnik moći da kontroliše ono što osoba vidi u svom umu, šaljući prave talase na pravo mesto u svom mozgu. Pretpostavljam da će većina primedbi biti slična onima koje danas čujemo o podsvesnim porukama u reklamama, samo mnogo žešće.
Ova tehnologija nije bez rizika od zloupotrebe. To bi mogla biti revolucionarna zdravstvena tehnologija za bolesne ili savršeno sredstvo za kontrolu kojim nemilosrdni kontrolišu slabe. Ovaj put, međutim, kontrola bi bila bukvalna.
Šta možemo učiniti da sačuvamo njegov potencijal?
Neću da tvrdim da su svi naučnici mudri i obrazovani kada je u pitanju šta treba, a šta ne treba da se radi.
Prevod: Novi Vesnik
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Mozak je najsloženiji organ u ljudskom telu, a veruje se da ljudi koriste svega 10 odsto kapaciteta mozga. Ima li [Opširnije...]
Američka kompanija za veštačku inteligenciju prikupila je 10 milijardi fotografija ljudi, a cilj je da u bazu smesti svaku osobu [Opširnije...]
Sintetički embrion, napravljen bez spermatozoida ili jajnih ćelija, mogao bi da dovede do novih procedura u rešavanju problema dobijanja potomstva, [Opširnije...]
Verovatno ste bili u situaciji da imate još malo vremena do ispita, a da vam koncetracija nije na odgovarajućem nivou [Opširnije...]
Od početka specijalne operacije u Ukrajini, sve može i mora biti deo antiruske propagande, pa čak i programi stipendiranja studenata [Opširnije...]