Dva i po meseca posle početka agresije NATO-a na tadašnju SR Jugoslaviju, u privremenoj vojnoj bazi alijanse na aerodromu „Adži tepe” kod Kumanova, 9. juna 1999. godine potpisan je Kumanovski sporazum – dokument o vojno-tehničkoj saradnji međunarodnih snaga NATO-a i Kfora s organima SRJ. Sporazum su u ime naše zemlje potpisali policijski general Obrad Stevanović i general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, a kao predstavnik Kfora britanski general Majkl Džekson. Potpisnici sporazuma su nekoliko minuta posle čina potpisivanja obavestili novinare iz cele Evrope i SAD o završenim pregovorima.
„Razgovori su bili teški, ali smo konačno uspeli da se dogovorimo i da potpišemo sporazum o miru, što znači da je rat prestao. Međunarodne bezbednosne snage biće pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, uz preuzetu obavezu da obezbede i održavaju potpuni mir na prostoru Kosova i Metohije”, rečeno je tada na konferenciji za novinare.
Predsednik SRJ se preko televizije obratio jugoslovenskoj javnosti rekavši: „Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje.”
Najznačajnije odluke Kumanovskog sporazuma bile prekid neprijateljstava između NATO-a i SRJ, povlačenje pripadnika VJ i MUP-a Srbije s prostora Kosova i Metohije najkasnije do 20. juna u ponoć, uspostavljanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti od administrativne linije Kosova i Metohije prema centralnoj Srbiji… I, posebno – da Kfor preuzima obavezu hitnog razoružavanja i rasformiranja ilegalnih jedinica i formacija takozvane Oslobodilačke vojske Kosova – OVK. Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244. Poslednji vazdušni napadi NATO-a na SRJ izvedeni su 10. juna 1999. godine.
Od tada do današnjih dana za mnoge je Kumanovski sporazum dokument mira i neki na njega gledaju kao na istorijski sporazum, ali ima i drugih, koji ga smatraju činom kapitulacije. Šta je ovaj dokument zaista značio našoj zemlji, i danas je predmet brojnih dilema i stalnih polemika.
Činjenica je da je sukoba sa tzv. OVK bilo i posle potpisivanja sporazuma, kao i da je među pripadnicima vojske bilo dosta nezadovoljstva zbog potpisanog dogovora. Kako je pre nekoliko godina u intervjuu „Politici” obelodanio general Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa u to vreme, prvih dana juna 1999. godine odlučeno je da pregovorima s predstavnicima NATO-a, pored zvanične delegacije Ministarstva odbrane i Generalštaba VJ, odnosno MUP-a Srbije, prisustvuju i predstavnici naše vojne komande u Prištini. I NATO se složio s tim.
Ka mestu sastanka (lokacija je držana u velikoj tajnosti) kod graničnog prelaza Đeneral Janković između SR Jugoslavije i Makedonije, u zoru 4. juna krenula je delegacija iz Prištine, ali je prethodnica i veliki deo pratnje visokim oficirima i komandantima upala u zasedu terorista OVK. U polučasovnom obračunu poginuo je oficir VJ, a dvojica su ranjena. Ni danas se ne zna da li je neko iz alijanse dojavio albanskoj paravojsci o nailasku delegacije VJ ili je ona sticajem nesrećnih ratnih okolnosti upala u zasedu pred sam kraj rata.
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: