U 14.14, u četvrtak, petog juna 1941. godine, u Smederevu se dogodila strahovita eksplozija koja je razorila veliki deo drevnog grada despota Đurđa Brankovića. Precizan broj nije utvrđen, ali nesumnjivo je da je prilikom eksplozije poginulo najmanje 2.500 ljudi. Broj ranjenih je bio nekoliko puta veći.
Bio je to pazarni dan u Smederevu, četvrtak, varoš je bila prepuna ljudi iz okolnih sela, pa otuda nije bilo moguće tačno ustanoviti broj žrtava, podsetio je Tanjug juče u sećanju na ovu tragediju. Takođe, u trenutku eksplozije u stanici se nalazila kompozicija voza br. 4714, koji je saobraćao od Smedereva ka Požarevcu i upravo je trebalo da napusti grad u 14.12, ali se zbog gužve zadržao nekoliko minuta duže od vremena predviđenog za polazak.
Posledice su takođe bile užasne, gotovo svi koji su se nalazili unutar voza stradali su. Među njima i sin generala Milana Nedića, kao i unuče i snaha.
U strahovitoj eksploziji koja se tada dogodila grad je doživeo tragediju neverovatnih razmera. Polovina zgrada u Smederevu je razorena, a oštećenja su bila vidna, u manjoj ili većoj meri, na gotovo svim objektima u gradu. Ponegde se navodi da je razoreno oko dve trećine grada.
Valjana ilustracija jačine eksplozije jeste i činjenica da se ona sasvim dobro čula i u Beogradu, koji je, vazdušnom linijom, udaljen 42 kilometra.
Konfuziji povodom broja žrtava doprinosi i činjenica da je grad tada bio pun izbeglih, pošto je nepuna dva meseca ranije Kraljevina Jugoslavija okupirana, pa su se u centralnu Srbiju slivale reke nevoljnika iz okupiranih delova zemlje, u slučaju Smedereva najviše s prostora Dunavske banovine, čije je administrativno središte tada takođe bilo u tom gradu.
Otuda su i predstavnici raznih institucija banovine, koji su prethodno boravili u Novom Sadu, u to vreme u Smederevu pronašli utočište. Ne samo administracija nego i drugi, primera radi, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada.
Kada je Kraljevina Jugoslavija okupirana aprila 1941, nemačke okupacione vlasti odvele su u zarobljeništvo pripadnike vojske, izuzev onih od kojih su očekivali lojalnost i saradnju. Praktično, to je značilo da su u zarobljeništvo odvođeni isključivo Srbi i Slovenci, svi drugi su puštani.
Ogroman vojni materijal koji je zarobljen kada je vojska Kraljevine Jugoslavije kapitulirala 17. aprila skladišten je u drevnoj tvrđavi u Smederevu.
Uzroke nije teško objasniti. Reč je o tvrđavi koja je bila u dobrom stanju, dakle, obezbeđivanje je bilo lakše.
Potom, površina tvrđave je velika i omogućavala je skladištenje velikih količina materijala. Podjednako važno, grad je smešten na strateški prikladnom mestu i ima vrlo dobre saobraćajne veze, i kolske i železničke, i još važnije, nalazi se na Dunavu, pa je bio moguć transport rekom, daleko najjeftiniji. Otuda je unutar tvrđave skladišten najrazličitiji vojni materijal, u velikim količinama, uključujući, osim oružja i municije, i gorivo.
Po nemačkim vojnim dokumentima, unutar tvrđave su se tada nalazile 374 tone TNT-a, 2.800 tona municije najrazličitijih vrsta, 172 tone eksploziva, odnosno baruta, kao i 425.000 detonatora i znatne količine goriva. Do požara je izgleda došlo na prostoru gde je bila smeštena pešadijska municija, desno od glavne kapije tvrđave, usledila je eksplozija u 14.14, a onda serija detonacija velike razorne moći.
Za stanovnike Smedereva, pa i ondašnje Srbije uopšte, sve to ličilo je na tragediju biblijskih razmera. Obnova grada započela je relativno brzo. Tadašnja okupaciona administracija pomogla je obnovu. Na čišćenju ruševina, izvlačenju stradalih i potonjoj gradnji i obnovi radilo se vrlo predano. U prvom trenutku za rad na raskopavanju ruševina određeni su i zatočenici. Zbog vrućina bilo je neophodno što pre sahraniti stradalnike.
U spasavanju su učestvovali i pripadnici nemačke vojske. Potom je to dobilo širi, organizovani oblik, s nizom stručnjaka, radilo se planski, organizovano, a učestvovale su i hiljade dobrovoljaca. Tokom 1943. plan obnove Smedereva je najvećim delom ostvaren, grad je nanovo izgrađen.
Uzrok eksplozije ostao je nerasvetljen. Pretpostavke se kreću od teze o nesrećnom slučaju, čemu su mogle doprineti i velike vrućine, do zaključka da je u pitanju diverzija. U tom smislu pominjan je Mustafa Golubić, poznati sovjetski agent. A takođe i britanske tajne službe. Sve je to ostalo na nivou pretpostavki. Iz razumljivih razloga niko se nije hvalio uspehom diverzije u Smederevu, ni kada je Drugi svetski rat uveliko bio gotov.
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
"Evropo, zašto nisi zainteresovana za svoj litijum", pitao je prekjuče poslanike Evropskog parlamenta Ivan Vilibor Sinčić, hrvatski političar koji je [Opširnije...]
Nemili izazov je devojčica izvodila na kružnom putu kod Čačka. Novi izazovi na društvenim mrežama dovode decu u opasnost. Ono [Opširnije...]
Ovo je članak o Goranu Markoviću. Korporativni mediji fetišizuju trendi umetnike. Pogledajte samo kako nam glumci i pevači objašnjavaju svet [Opširnije...]
Ministarstvo odbrane poziva sve zainteresovane kandidate za dobrovoljno služenje vojnog roka pod oružjem u 2022. godini da podnesu svoje prijave. [Opširnije...]
Marinika Tepić i Dragan Đilas ne prezaju kada je u ppitanju njihova želja da se obraćunaju sa onima koji su [Opširnije...]