ISPRED moje zgrade u rodnom Harkovu, u naselju Severna Savatovka gde u nizu stambenih objekata živi gotovo 400.000 ljudi, nalaze se artiljerijski položaji ukrajinske vojske koji po ruskim snagama dejstvuju pod zaštitom civila. Ukrajinci običan svet drže kao živi štit, a Rusi ovde zasad ne kreću u akciju, kako bi izbegli civilne žrtve. Moj grad, drugi po veličini u Ukrajini, sada je okupiran plaćenicima iz celog sveta, a Zelenski je spreman da ga žrtvuje.
Govori ovako, ekskluzivno za „Novosti“, Sergej Belous, ratni izveštač nekoliko ruskih medija iz Donbasa. Ovaj Rus iz Ukrajine, nesuđeni beogradski doktorand istorije sa izabranom i na Beogradskom iniverzitetu odobrenom temom „Internacionalizacija kosovskog pitanja“, na svom prvom, javnom nastupu u srpskoj prestonici, na okruglom stolu „Evroazija i Srbija“, još 2014. predvideo je veliki rat u Ukrajini i raspad svoje zemlje. Kako naglašava, dok ovih dana ponovo boravi u voljenom Beogradu, još pre osam godina mu je sve bilo jasno:
– Proučavajući jugoslavensku krizu shvatio sam šta se Ukrajini sprema iz Amerike. Sada je u Harkovu zatišje. Ruske snage su se povukle od grada koji je pretvoren u pravi ratni bunker. Harkovljani su izigrali obećanje da će sarađivati sa ruskom vojskom, budući da u gradu od milion i po ljudi, ubedljivu većinu čine Rusi. Kada su, međutim ruski specijalci i pregovarači došli u Harkov, pohapšeni su, mučeni, a veliki broj njih je i likvidiran. Mnogi su bukvalno masakrirani, na najstrašniji način.
Strategija Ukrajinaca na istoku je potpuno očigledna, ukazuje naš sagovornik, naglašavajući da oni civile u svakom naseljenom mestu koriste kao „grudobran za artiljeriju“.
– U Marijupolju moj prijatelj, snimatelj Maksim Fadejev, sa kojim sam realizovao film „Utvare“, učestvovao je sa jurišnom jedinicom u akciji oslobađanja zgrade po zgrade. U svakoj gde su bili položaji navodnih branitelja u podrumu su bili prestrašeni civili koje danima nisu puštali napolje, pod pretnjom smrću. Maksim je autor TV snimka iz marijupoljske bolnice gde se u bolničkim sobama zatečeni napušteni vojni položaji, a u prizemlju polumrtvi bolesnici i medicinsko osoblje – govori Belous.
Otkriva nam Sergej da je u rodnoj zemlji studirao zajedno sa ozloglašenim Andrejem Bileckim, prvim komandatom Azova, koji je početkom 2000. bio veliki rusofil. Zatim je, kako kaže, postao „skinheds“ koji je hapšen i osuđivan zbog rasističkog maltretiranja i reketiranja vijetnamske zajednice, koja je u Harkovu radila u velikim fabrikama azijske hrane. Ubrzo potom, osnovao je ozloglašeni bataljon Azov.
– Ovi zločinci su nastali u ruskom gradu – ukazuje na ovaj paradoks Belous, dodajući da je tzv. Nacionalni korpus koji vodi Bilecki, fabrika ukrajinskih zločinaca. – Sledbenici zloglasnog Bandere neće biti, siguran sam u to, veliki problem za rusku vojsku.
Jedina konstanta politike Kijeva od 2004. je, kaže Belous, „antirusizam“. Teško mu je, govori, da nam objasni da svoj materinji jezik nije mogao da govori ni za vreme Timošenkove, ni u doba Porošenka, Janukoviča, a posebno kod Zelenskog.
– Janukovič je tek na kraju političke karijere dozvolio Rusima da slobodno govore svojim jezikom. U bioskopima Harkova, gde je živelo 80 odsto Rusa, sve ove godine smo gledali filmove titlovane ukrajinskim – dodaje Belous.
Smatra Sergej i da je ruska vojska u početku specijalne operacije grešila. Prepričava kako su na pravcu grada Sume Rusi imali dogovor sa Ukrajincima da se vojno ne sukobljavaju, a da su ovi „udarili Rusima u leđa“. Dodaje i da su tri dana bila potrebna da stigne naređenje iz Moskve da se puca i u civilne zgrade ako su pretvorene u vojna utvrđenja.
– Postoje izuzetni ruski komandanti koji su veštinom i odlučnošću samleli protivnika – kategoričan je Belous. – U ratu je potreban uzor i vođa. Smatram da mediji, u ovom slučaju ruski, moraju da ih veličaju i slave. Sa druge strane, ukrajinski zločinci i njihova zlodela se veličaju kao podvizi.
Novinar iz Ukrajine tvrdi i da je za ovih nekoliko dana video u Beogradu stotine Ukrajinaca i Rusa. Ogroman broj je pobegao od rata ili zbog biznisa, mada ima i zavidan broj onih „koje naziva drugorusijanci, a koji šire laži o Putinu“.
UMALO STRELJAN
SA pripadnicima Azova prvi put je Belous imao „bliski susret“ u julu 2014, kada su ga pripadnici ovog bataljona uhapsili dok se vraćao iz Rusije, gde je za jednu TV stanicu snimao prilog o izbeglicama koje su spas tražile na tlu RF.
– Tukli su me pet dana i spremali meni i ekipi streljanje što bi se, verujem, dogodilo da drugi mediji nisu digli glas, a umešala se i posmatračka Misija OEBS – otkriva Sergej.
„SRPSKI“ UNIVERZITET
– O SRBIJI sam čuo u srednjoj školi od nastavnice istorije koja nas je učila da je srpski narod jedini narod uzdignute glave u Evropi. Ona je plakala 2008. kada je tzv. Kosovo proglasilo nesavisnost – govori nam Sergej. – Kada sam došao na Harkovski univerzitet ostao sam u šoku, ustanovivši da je osnivač te najstarije visoke škole u Ukrajini koja datira iz 1804. Oleg Karazin, po svemu sudeći, imao srpske korene. Još tri dekana Univerziteta u mom rodnom gradu u 19. veku bili su srpskog porekla. Zato sam došao u Srbiju.
„HARKOVSKA REPUBLIKA“
GRAD Harkov je na svega 50 kilometara od ruske granice i očekivalo se, kaže naš sagovornik, da će da bude „uzet“ na početku sukoba. Belous ipak ne sumnja da će se to dogoditi.
– U razgovoru sa Vitalijem Gančevom, nekadašnjim visokim oficirom ukrajinskog MUP, danas šefom proruske administracije Harkova, saznao sam da će Harkovska oblast ubuduće biti poseban entitet i da će imati možda ime Harkovska republika – kaže Belous, dodajući da, gde god su Rusi uspostavili civilnu vlast, narod im je prišao.
Novosti
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: