Politika

Ovo se ne sme ignorisati: Srbija uopšte nije podeljena – građani kažu NE sankcijama Rusiji

0 komentara
srbiji
           

Srbija nije podeljeno društvo kako deluje kada slušamo političke debate i prepucavanja. Istraživanje koje je sproveo NSPM pokazuje da ogromna većina građana deli iste vrednosne stavove o sankcijama Rusiji, NATO-u i Kosovu i Metohiji. Ignorisati ovo, ravno je političkom silovanju.

Po pitanju strateške orjentacije zemlje, temeljnih pitanja i vrednosnih stavova koji se tiču sankcija Rusiji, sukoba na istoku Evrope, Kosova i Metohije, NATO i EU, građani Srbije su nedosmilsno pokazali da Srbija nije podeljeno društvo koje neguje iluzije.
O tome svedoče rezultati istraživanja koje je sproveo NSPM, a koji su pokazali da ogromna većina građana, čak četiri petine, nije za uvođenje sankcija Rusiji, protivi se ulasku u NATO i ne bi priznala Kosovo u zamenu za prijem Srbije u Evropsku uniju.
„Kod građana Srbije postoji neka saglasnost, neka fundamentalna saglasnost oko stavova, pa i vrednosti. To je osnovni nalaz i zaključak istraživanja. Podele oko nekih stvari i tema postoje, ali oko ključnih, zapravo, nema velike razlike i dramatične neizvesnosti“, kaže nam Đorđe Vukadinović, glavni urednik NSPM.

Protiv sankcija- 82,1 posto građana

Odgovor na najaktuelnije i najbolnije pitanje koje se tiče rusko-ukrajinskog sukoba kao i na uvodno pitanje – da li pratite događaje u Ukrajini – dao je očekivan i istovremeno rekordan rezultat.
Naime, 82,1 odsto građana ne podržava uvođenje sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, 6,9 odsto podržava, a 11 odsto građana nema stav.

Nema zabašurivanja

Ovim rezultatom istraživanja javnog mnjenja nije moguće bagatelisati uz pomoć činjenice da građani nisu obavešteni s obzirom da se svega 8,06 ispitanika izjasnilo da ne prati situaciju u Ukrajini. S tim u vezi, oko 49 odsto smatra da je Rusija u pravu, 6,1 misli da je to Ukrajina, dok stav nema 24 odsto, a za 21 posto građana niko nije kriv.
Na pitanje, ko je najviše kriv za sukob u Ukrajini, čak 68,7 odsto reklo je da je to NATO, Ukrajinu krivi 7,4, Rusiju 5,6, a nema stav oko 18 posto građana.
Podrška ulasku Srbije u NATO “doživela je svoj minimum” sa registrovanim padom na 5,4 odsto što znači da se protiv ulaska u NATO izjasnilo 87,2 odsto ispitanih.
Istovremeno, samo pet odsto ispitanih reklo je da treba priznati Kosovo u zamenu za članstvo u Evropskoj uniji, dok se oko 85 odsto ispitanih tome protivi.

„Konfuzija koja se javlja i stvara u javnosti, pre svega od strane političara, medija i interesnih centara i grupa služi i ide za tim da pomuti jasnoću nalaza, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji, i da se činjenice zabašure i relativizuju“, ističe Vukadinović.

Građani nisu izmanipulisani

Interesantno da je obaveštenost o zbivanjima na istoku Evrope veća, ukazuje Vukadinović, od informisanosti o nekom događaju poput Svetskog fudbalskog prvenstva ili Pesme evrovizije.

„Niko ne može se reći da građani ne prate situaciju i da su izmanipulisani. Naprotiv, mislim da je ovo mera i slika onoga što građani stvarno misle i po pitanju sukoba, i po pitanju uloge NATO, a naročito po pitanju sankcija Rusiji, te da politički pritisak i eventualna spinovanja mogu samo delimično promeniti sliku ali nikako drastično“.

Kolebanje samo oko EU

Jedino pitanje oko kojeg je uočljiva podeljenost i kolebanje ispitanika jeste ulazak Srbije u EU, mada ni to pitanje ne deli agresivno, niti militantno, kao nožem, u smislu emocija i energije, već u smislu brojke, objašnjava Vukadinović. Tvrdih pro-EU ima oko 28 posto kao što je i tvrdih protiv negde oko 30 do 35 odsto dok ostatak lavira između da i ne.
„Ovo pitanje jedino je koje ostavlja prostor za moguće promene u percepciji građana, jer tu je reč o klackalici, nema čvrstih stavova jer se sami ispitanici dosta kolebaju. Međutim, kada je reč o fundamentalnim stvarima, tu je moguće izvesno pomeranje ali nikako takvo da može da preokrene jasan i nedvosmislen trend i raspoloženje javnog mnjenja Srbije“.

Zima dolazi

Istraživanjem je utvrđeno i da nešto manje od polovine ispitanih (oko 46 odsto) smatra da Srbija ide u dobrom pravcu, dok 37,5 smatra da ne ide, te se ti procenti mogu smatrati izrazom podrške vlasti i opoziciji.

Istoričar Slobodan Janković navodi da je, kada je reč o politici prema Kosovu, istraživanje pokazalo da su građani odbacili političare koji su govorili da je “dosta nebeske Srbije” i da je “Kosovo balast”.

Povod za otvaranje debate

Vukadinović kaže da je nalaz pouzdan i reprezentativan i da su građani otvorenije nastupali sa svojim stavovima pred ovim pitanjima nego recimo kada se izjašnjavaju za stranačku orjentaciju ili za koga su glasali.

Otuda, umesto da bude predmet napada ili eventualnog ignorisanja, ovo istraživanje, upozorava Vukadinović, moralo bi da bude povod za otvaranje ozbiljne debate u društvu, na javnom servisu, na televizijama sa javnom frekvencijom, kao i u stručnim krugovima – o tome: gde je Srbija danas, gde ide i kakve su joj alternative.

„O tom raspoloženju i domaća ali i strana politička javnost i svi politički faktori moraju da vode računa“.

 

SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU

PRATITE NAS  NA FEJSBUKU I TVITERU

BONUS VIDEO:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *