Vladimir Putin je spreman za to da će rat u Ukrajini dugo da traje, veruje da Rusija lakše podnosi teškoće od Zapada i da će SAD i EU zato popustiti, a ako se stvari ne budu odvijale po planu, Moskva može da upotrebi i nuklearno oružje, nova je ocena američkih tajnih službi.
Direktorka svih obaveštajnih službi u SAD Ejvril Hejns u utorak je u Senatu detaljno obrazložila saznanja o ruskim planovima, još jednom pokazavši da američke tajne službe igraju značajnu i neobično javnu ulogu u ukrajinskom konfliktu. Kako je istakla šefica obaveštajne zajednice, sledećih mesec ili dva očekuju se snažne borbe u Ukrajini, „ali ako Rusi za to vreme i osvoje Donbas, to neće značiti kraj rata”.
„Putin se sprema za dug konflikt u Ukrajini i neće se zaustaviti na Donbasu. Računa s tim da će Rusija lakše podneti teškoće nego njeni neprijatelji i da će evropska i američka odlučnost oslabiti zbog nestašica hrane, kao i zbog inflacije i cene energenata”, istakla je Ejvril Hejns pred senatorima, prenosi „Politiko”.
Prema njenim rečima, rat u Ukrajini je „rat iznurivanjem”. Rusija ne odustaje, a Ukrajina ne želi da se preda, tako da nema ni govora o miru u bližoj budućnosti. Ako rusko konvencionalno oružje ne da očekivane rezultate, u narednim mesecima mogući su „eskalacija i nepredvidiv razvoj događaja”, uključujući opštu mobilizaciju i uvođenje ratnog stanja u Rusiji. Američke službe ocenjuju da bi Kremlj posegnuo za nuklearnim oružjem samo ako bi se suočio sa situacijom koju tumači kao egzistencijalnu pretnju po Rusiju ili Putinov ostanak na vlasti, ali i da bi se poraz u Ukrajini tumačio kao takva pretnja. U tom slučaju nuklearno oružje bi poslužilo da se Zapad odvrati od daljeg mešanja u rat.
„Za Putina bi egzistencijalna pretnja bila kad bi smatrao da gubi rat u Ukrajini ili da se NATO meša, a što bi očigledno doprinelo (ruskom) porazu”, ocenila je Ejvril Hejns, dodajući da ruski predsednik ne bi posegao za nuklearnim oružjem, a da pre toga ne upozori Zapad da je spreman da to uradi.
U materijalu koji su obaveštajne službe podelile sa senatorima piše i da Rusi ne nameravaju da osvoje samo Lugansk i Donjeck, oblasti s pretežno ruskim stanovništvom, već i da žele da oko Donbasa stvore tampon-zonu. U Kremlju crtaju mape na kojima će se Donbas onda kopnenim koridorom povezati s Krimom, koji su anektirali 2014. Ako sve bude išlo po planovima vlade s Crvenog trga, ruska vojska će onda napredovati ka jugozapadu s ciljem da osvoji Herson i Odesu, a onda bi sve ove osvojene teritorije u Ukrajini probalo da spoji s proruskom enklavom Pridnjestrovlje u Moldaviji. Pridnjestrovlje, na granici s Ukrajinom, nepriznata je, ali defakto samostalna regija zahvaljujući ruskoj podršci, a tamo se nalaze i ruske trupe. Ukoliko bi Moskvi sve ovo pošlo za rukom, kontrolisala bi celu ukrajinsku crnomorsku obalu, mada američke službe smatraju da će ruska armija teško ostvariti ovaj zadatak bez opšte mobilizacije u Rusiji.
Otkako je Centralna obaveštajna agencija neposredno pred izbijanja rata u Ukrajini upozorila na ruski napad, američke tajne službe često u javnost iznose svoja saznanja o ruskim planovima. Vlada Džozefa Bajdena medijima dostavlja obaveštajne informacije koje su ranije obično bile samo za oči najviših zvaničnika u Vašingtonu. U tome se vidi još jedan vid vođenja informacionog rata između SAD i Rusije. Tako je CIA u februaru upozoravala da će Moskva iskoristiti režirani „genocid” u Donbasu kao izgovor da napadne Ukrajinu, da bi Bela kuća krajem marta objavila i šta su CIA, NSA i druge agencije saznale da se zbiva u Kremlju. Prema podacima koji su tada pušteni u etar, ruski zvaničnici ne smeju da Putinu kažu istinu o tome šta se zbiva na frontu i koliku je štetu pretrpela ruska ekonomija zbog zapadnih sankcija.
Osim što su uključene u informativni rat oko Ukrajine, američke tajne službe odigrale su i ne baš tako tajnu ulogu na terenu. Prema pisanju „Njujork tajmsa”, američki obaveštajni podaci omogućili su ukrajinskoj vojsci da ubije više ruskih generala i potopi ruski ratni brod „Moskva”. Glasnogovornik Pentagona Džon Kirbi nije želeo da komentariše konkretne napade, ali je potvrdio da SAD snabdevaju „Ukrajinu informacijama i obaveštajnim podacima koje može da iskoristi da bi se branila”.
Na to je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio da je ruska armija „sasvim svesna da SAD, Britanija i NATO stalno šalju obaveštajne podatke ukrajinskim oružanim snagama”. Zbog toga što Zapad snabdeva Ukrajinu oružjem, a Moskvi uvodi sankcije, u Kremlju ističu da veruju da su u ratu putem posrednika sa SAD i NATO-om.
Kao što Amerika u sve jačim borbama, širenju fronta i mogućoj mobilizaciji u Rusiji vidi „eskalaciju” sukoba, tako i Kremlj u doturanju najosetljivijih obaveštajnih podataka Kijevu vidi eskalaciju zapadnog mešanja. Kako saznaje „Gardijan”, isto veruju i pojedini neimenovani evropski zvaničnici koji su za ovaj britanski list istakli da treba biti obazriviji s informacijama koje se dele s Kijevom „jer ne želimo da idemo u rat sa Rusijom”.
Jelena Stevanović / Politika
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: