Već tradicionalna vojna parada povodom Dana pobede na Crvenom trgu u Moskvi ove godine dobila je potpuno novo značenje.
Dok ruske snage nastavljaju operaciju u Ukrajini, ranije ove nedelje nad ruskom prestolnicom već su protutnjali borbeni avioni – bila je to samo proba, a u međuvremenu se intenziviraju i nagađanja o sledećem potezu predsednika Vladimira Putina.
9. maj jedan je od najvažnijih praznika u ruskom kalendaru, a u ponedeljak će širom zemlje biti organizovane vojne povorke u znak sećanja na sovjetsku pobedu nad nacističkom Nemačkom 1945.
Zastave se već vijore s gotovo svake zgrade, a prozori su ukrašeni zlatnim zvezdama. No ove godine sve će biti drugačije – jer Rusija je opet u ratu – ovaj put sa svojim susedom.
Putin se možda ponadao da će godišnjicu moći da iskoristi kako bi ruskom narodu ponosno objavio pobedu u Ukrajini. No, s obzirom da mu operacija baš i ne ide po planu, on tek treba ostvariti svoj nedavno izrečeni cilj da zauzme barem regiju Donbas, piše BBC-jeva eva dopisnica iz Moskve Dženi Hil.
„Svi očekuju da će se nešto dogoditi 9. maja – i Putinovi neprijatelji i njegove pristalice. A upravo ta očekivanja stvorila su vakuum koji sad treba popuniti. Ako se to ne dogodi, Putin će politički izgubiti – smatra politički stručnjak Abas Galjamov, koji je nekad pisao govore za ruskog predsednika.
Iz Kremlja su u međuvremenu rekli kako je potpuna besmislica informacija da bi ruski predsednik u ponedeljak mogao objaviti rat Ukrajini – ili čak Zapadu – i mobilizovati rezerviste ili čak civile kako bi popunio redove u svojoj iscrpljenoj i već pomalo demoralisanoj vojsci.
Ipak, mnogi stručnjaci misle da će Putin, u najmanju ruku, sve teritorijalne dobitke u istočnoj Ukrajini u ponedeljak prezentovati kao pobedu vrednu slavlja. Iako je malo verovatno da to znači kraj rata. Galjamov pak za BBC predviđa da će ruski predsednik Ukrajini postaviti ultimatum – ili dođite za pregovarački sto ili se borite i suočite s pretnjom taktičkog nuklearnog oružja.
„Jedini način na koji Putin sad može pobediti – jer sigurno će izgubiti ako ovako nastavi – jest stvaranje pojma o sebi kao apsolutno ludom tipu. On želi da se zapadni lideri i svetska javnost uplaše, da počnu zvati Volodimira Zelenskog i kažu mu: „Dosta je sad, ajmo ovo prekinuti. Idi za pregovarački sto i pristani na barem neke od zahteva koje Rusija postavlja. Jer mi smo spremni pomoći vam, ali nismo spremni umreti zbog vas“, rekao je Abas Galjamov. Dodaje i kako mu se čini da Putin duboko žali zbog invazije iz koje sad pokušava da pronađe izlaz, a da pritom ne ispadne slabić.
Šta misle predsednikovi ljudi?
Istraživanja javnoga mnijenja pokazuju da on ima podršku većine, ali koliko je uopće moguće verovati anketama u zemlji koja je kriminalizovala izražavanje bilo čega osim službenoga narativa – a isti propagira da je „specijalna vojna operacija“ Vladimira Putina častan i nužan čin te – obrana.
Naravno, postoji i protivljenje ruskoj invaziji, ali njega je jako teško izmeriti. Ulične demonstracije u prvim nedeljama ratarata sad su se svele tek na povremene, pojedinačne proteste. Što niti ne čudi, jer privedeno je više od 15.000 učesnika protesta.
Nedavni požari na mestima od vojnoga ili taktičkoga značaja u Rusiji podstakli su nagađanja o domaćim sabotažama, no za to nema uvjerljivih dokaza – osim toga, požari su onde česti, uglavnom zbog starih ili oronulih zgrada i infrastrukture.
Činjenica jest kako Putin čvrsto veruje u to da njegove trupe dolaze u pomoć ruskom govornom stanovništvu u istočnoj Ukrajini, koje je ugroženo od strane „ubojitog režima“ u Kijevu.
Ruski predsednik u domovini je stvorio paralelnu stvarnost u kojoj je Rusija i branitelj i žrtva, a agresori su Ukrajina i Zapad. Državna televizija uoči Dana pobede još je dodatno pojačala svoju antizapadnu propagandu. Voditelji sve agresivnije kritikuju Ameriku i Europu jer šalju oružje Ukrajini te krive Zapad za provociranje i prizivanje „Trećeg svetskog rata“.
Huškanje protiv Zapada vidljivo je i na besplatnim izložbama o NATO-u koje su tokom aprila organizovane u više od 20 ruskih gradova. Tako je, primera radi, na izložbi u Moskvi vodič studentima objašnjavao kako se britanske protiv tenkovske rakete „upravo sad koriste protiv ruskih vojnika“. Sve je popraćeno i audiozapisom pa poestioci imaju i osjećaj da im iznad glava lete ratni avioni.
„NATO je jedan od najagresivnijih saveza u svetu koji bez imalo oklevanja koristi silu ne bi li ostvario vlastite interese – može se, između ostaloga, čuti na spomenutim izložbama.
Vladimir Putin svoj rat u Ukrajini takođe nastoji da prikaže i kao nužnu „denacifikaciju“ Ukrajine. Vladu u Kijevu opisuje kao neonacističku, a njegov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je izazvao bijes međunarodne zajednice kad je ustvrdio kako je i Adolf Hitler bio jevrejskog porekla.
Zbog svega navedenoga je 9. maja jako važan datum za ruskog predsednika. To je, piše BBC, prilika da se iskoristi dugo i bolno sećanje Rusije na žrtvu koju je njen narod podneo u borbi protiv nacističke Nemačke. Putin vešto iskorišćava prošlost kako bi legitimizovao svoju sadašnjost.
Jutarnji list