U poslednje vreme učestalo je krstarenje kineskih ratnih brodova oko obala Tajvana, a kineski borbeni avioni sve češće preleću ostrvo.
Oružani konflikt Rusije i Ukrajine odrazio se neposredno i posredno na sve zemlje sveta. Zapadne zemlje osudile su Rusiju i uvele joj mnogobrojne sankcije. Za to vreme jedna od najznačajnijih zemalja sveta, Kina, po ovom pitanju zauzima stav koji nije jednoznačan. Sa jedne strane, kineske vlasti nisu osudile konflikt i kritikuju zapadni blok, a sa druge strane podržavaju teritorijalnu celovitost Ukrajine i ne priznaju republike Donjeck i Lugansk. Nema sumnje da Kina igra svoju igru u kojoj računa na kapitalne dobitke.
Zahvaljujući postojećoj krizi Kina može povećati svoj uticaj na Rusiju, čak i ostvariti dominaciju na celokupnom ruskom tržištu. Na početku konflikta uvedene su zapadne sankcije Rusiji od strane skoro svih razvijenih zemalja sveta sa kojima je Rusija aktivno trgovala. U isto vreme stotine zapadnih firmi napustilo je rusko tržište i ne zna se da li će se na njega ikada vratiti, jer tržište je lako napustiti, ali je teško na njega se vratiti.
Kina drži neutralnu poziciju ne uvodeći nikakve sankcije Rusiji i trudi se da se na postavlja ni na čiju stranu u konfliktu. Iz tog razloga kineske kompanije mogu slobodno da ulaze na rusko tržište i osvajaju ga, često nemajući veliku konkurenciju u mnogim sektorima ekonomije. Kineski proizvođači praktično mogu potpuno osvojiti tržište automobila, kućne tehnike, elektronike i td.
Možda je još važniji faktor izvoz ruskih resursa u Kinu po nižim cenama nego do sad. Rusija je ostala odsečena od glavnih svetskih tržišta, pa je svoj izvoz prinuđena da usmeri na Istok, prevashodno na Kinu. Postavši monopsonski kupac, Kina može diktirati svoje uslove na tržištu i smanjivati cene kupljene robe. U odsustvu drugih kupaca, Moskva će morati da pristane na uslove koje diktira Peking. Ovo se za sada ne odnosi na gas i naftu, koje Evropa i dalje kupuje od Rusije, ali preti da će ih se u perspektivi odreći i naći zamenu. Na osnovu rečenog jasno je da će uticaj Kine na Rusiju narastati, a kako je kineska ekonomija deset puta veća od ruske (BDP Rusije 1.647 milijardi dolara, Kineski 16.862 milijarde dolara), Moskva može da se nađe ne samo u ekonomskoj, već i političkoj zavisnosti od Pekinga.
Još jedan važan plus koji Kina dobija zbog ukrajinskog konflikta je i skretanje pažnje Zapada sa Azije na Evropu. Još pre par godina bilo je jasno da SAD kao svog glavnog suparnika i konkurenta vide Kinu. Rusija, iako je zauzimala važno mesto u američkoj politici, smatrana je drugorazrednim igračem bez značajnijeg ekonomskog i političkog potencijala. Međutim, sa početkom konflikta u Ukrajini promenio se i stav Amerikanaca o svetskoj bezbednosti. Sada je glavni neprijatelj Rusija, koja sprovodi vojna dejstva nedaleko od granica NATO alijanse. Ovaj konflikt, ma kako da se završi, ostaviće trag na Zapadu, koji će ubuduće više pažnje davati bezbednosnim pitanjima Evrope. Kina će iz toga izvući više prednosti, jer će Zapad u narednih par godina umanjiti pažnju u azijskom regionu, a kineski uticaj može se samo uvećati.
Kina može ostvariti i napredak po pitanju krize oko Tajvana. Tajvansko pitanje je jedno od veoma važnih, ali i bolnih za kineske vlasti. Sa jačanjem Kine pojačava se i retorički, ali i vojni pritisak na otcepljeno ostrvo. U poslednje vreme učestalo je krstarenje kineskih ratnih brodova oko obala Tajvana, a kineski borbeni avioni sve češće preleću ostrvo. Na Zapadu se već par godina otvoreno govori da se Kina sprema da silom povrati teritoriju koju smatra za nedeljivi deo svoje teritorije. U svetlu ukrajinske krize Kina pomno promatra reakcije Zapada na ruska dejstva i razmatra mogućnost sprovođenja sličnog scenarija.
Naravno, postoje činjenice koje Kini ne idu na ruku. Pre svega to je rast cena strateških resursa koje utiču na dobit koju ostvaruje kineska privreda. Ovo se odnosi najviše na cenu nafte, ali i cenu pšenice. Uprkos svojoj snažnoj ekonomiji i resursima, Kina je prinuđena da mnogo toga uvozi iz mnogih zemalja, a rast cena se odražava na njen ekonomski rast.
Kina ima i politički problem kako da održi neutralnu poziciju u odnosu na ukrajinski konflikt. Već posle tri nedelje od otpočinjanja sukoba SAD su krenule da vrše aktivni politički pritisak na kinesku vladu, zahtevajući od nje da zauzme jasniju poziciju. Kina za sada odoleva, ali možda dođe i momenat kada će morati da bira, a taj izbor za nju neće biti lak.
Sve u svemu, Kina očekuje kraj konflikta u Ukrajini nadajući se svome daljem jačanju i značajnijim promenama balansa sila u svetu, to jest daljem opadanju moći Amerike kao svetskog hegemona.
Ivan Pajovic / Pravda
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
ZAMENIK državnog sekretara Saveta bezbednosti Belorusije general-major Vladimir Arčakov ocenio je da će u slučaju velikog sukoba u Evropi baltičke [Opširnije...]
Pre nekoliko godina slušali smo silna obećanja da će i Čačak konačno dobiti velikog inostranog investitora, koji će, ni manje [Opširnije...]
Rusija se danas i zvanično povukla iz Sporazuma o otvorenom nebu, kojim se dozvoljava obavljanje nenaoružanih posmatračkih letova iznad teritorija [Opširnije...]
Prava je navala na kupovinu nekretnina u Turskoj. Prodaja je u novembru skočila za čak 50 odsto i prema podacima Turskog [Opširnije...]
Država je nedavno isplatila građanima po 20 evra novčane pomoći i zatvorila treći paket podrške, ali od januara treba očekivati [Opširnije...]