Ovo je uređeni transkript intervjua Fejsala Remana sa osnivačem i predsednicom Instituta Šiler Helgom Zep-Laruš u emisiji pakistanske TV Vorld Tunajt od 8. marta . Tema je bila „Ekonomske posledice ukrajinske krize“. G. Rehman je intervjuisao gospođu Zepp-LaRuš mnogo puta. Gost u programu je bio i Amer Zafar Durrani, viši ekonomista. Na kraju programa, gospodin Durani je dodao: „Mislim da bi vi [naši slušaoci] trebali čuti šta Helga kaže. Mislim da je u pravu.”
Faisal Rehman: Pošto se nalazite u Nemačkoj — a Nemačka je jedna od onih zemalja koja je veoma zavisna od uvoza ruske energije — gledajući na trenutni scenario gde su Nemci u početku bili prilično nevoljni da budu deo ove uloge, ali sada mi saznali su da šalju ove protivtenkovske vođene rakete u Ukrajinu, takođe im daju naočare za noćno osmatranje, prsluke, opremu i tako dalje — to je sada problem. I ovo nije prvi put da iz Evrope izbijaju krupna pitanja: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat.
Sada, ovo je treći put da je velika sila izvršila invaziju na drugu zemlju. Ova pitanja – politička i geoekonomska pitanja – za sada ćemo ostaviti po strani, ali, gospođo, gledajući trenutni scenario, čini se da će neizvesnost prevladati. To je uticalo na berze; pali su dole. Кada govorimo o cenama robe, one su porasle; rastu. Cene nafte, Bog zna gde će im biti kraj. Danas sam slušao [izveštaj] da su Amerikanci zabranili uvoz ruske nafte.
Šta ako Rusija prestane da ga izvozi u Evropsku uniju? Postoje zime i jednostavno nije moguće da se upali i isključe iz Rusije. Dakle, poenta je sada, kuda to vodi? Šta ljudi misle? kroz šta prolaziš? Кakvo iskustvo imate ljudi? Hajde da to rasvetlimo.
Šta je uzrok?
Helga Zep-LaRuš: Mislim da je važno napraviti razliku između uzroka i posledice: Ovaj finansijski sistem transatlantskog sektora je išao ka bankrotu već dugo vremena, jer je zasnovan na aksiomima koji favorizuju špekulantima i stvaraocima novca , a ne opšte dobro.
Dakle, možete to držati neko vreme, ali bilo je jasno, najkasnije od 2008. godine, kada smo imali skoro sistemsku krizu, da je ovaj sistem bankrotirao. A ono što su centralne banke radile od tada je da samo nastavljaju da pumpaju novac – oni to zovu „kvantitativno ublažavanje“, negativne kamatne stope – i na taj način imate neverovatno zadužen sistem koji je beznadežno bankrotirao. Beznadežno je bankrotirao najmanje 10, 15 godina, i što ga više održavate, upumpavanjem više novca, postaje nerešiviji, nespasivi.
A sada su, u suštini, odlučili da okrive Putina. Ali realnost je da nisu Putin i on objavili vojnu akciju ili rat Ukrajini ono što je izazvalo to, ali ljudi nisu slušali Putina. Putin to govori od 2007. godine, kada je govorio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je rekao da proširenje NATO-a nije prihvatljivo, jer ugrožava bezbednosne interese Rusije. U stvari, bio je veoma strpljiv.
Naravno, možete reći da je rat užasan, i strašno je što je do toga došlo, ali sankcije, u izvesnom smislu, pokušavaju da prikriju činjenicu da je zapadni sistem sve vreme bankrotirao; inflacija je postojala pre nego što je izbila ukrajinska kriza; Federalne rezerve su prošle godine obećale da će povećati stopu federalnih fondova da bi se borile protiv inflacije, ali nisu mogle, jer su znale da ćete, ako Federalne rezerve počnu da se smanjuju, da povećaju kamatnu stopu, odmah imati talas bankrota zemalja u usponu, velikih, zaduženih firmi; pa se nisu smanjivali, pa je stoga inflacija tu.
Naravno, ako uvedete tako teške sankcije, ovo sada dovodi u lančanu reakciju situaciju koja znači da je ovaj sistem beznadežno izmakao kontroli: Imaćete strašnu krizu. Cene hrane će porasti. Već smo imali svetsku glad pre nego što se cela ova stvar razvila, ali sada kada je đubrivo – koje dolazi iz Rusije i Ukrajine – blokirano, cene hrane će ići preko plafona. I vrlo brzo nam je potrebna radikalna reforma, jer u suprotnom ova stvar može potpuno da izmakne kontroli.
Dakle, Nemačku, nažalost, vodi vlada koja ne podnosi pritiske Britanaca i Sjedinjenih Država, a ovaj kancelar Šolc je prošle nedelje izjavio da je Nemačka praktično ratna ekonomija. To je apsolutno strašno, i ako se brzo ne promeni uzrok, idemo ka pravoj katastrofi i mogućem Trećem svetskom ratu.
Rehman:Sada, kada govorimo o Nemačkoj, još jedna brza stvar, jer Nemačka je jedna od najvećih ekonomija u Evropi, pa čak i na globalnom nivou. Govorite o pitanju đubriva, gospođo, oko 15% globalne proizvodnje đubriva se odvija u Rusiji i Ukrajini zajedno. Gospođo, a povrh toga, kada govorite o suncokretovom jestivom ulju, koje se široko koristi u celom svetu, govorite o kukuruzu, govorite o kukuruzu, govorite o ječmu, koji je glavni izvor proizvodnje piva, govorite o pšenici, mnogi ljudi, posebno u trećem svetu, zavise od te robe da bi se prehranili. Sada će to imati mnogo efekta. Iako je Pakistan imao veliku proizvodnju pšenice, ipak je premijer u stvari obavestio [nas] da ćemo uvoziti određenu količinu pšenice iz Rusije,
Govoreći o proizvodnji hrane, gospođo, generalno se veruje da samo Ukrajina može da proizvede hranu za oko 600 miliona ljudi—600 miliona, zapamtite to je 60 miliona na našem jeziku, dok je oko 40 miliona ili oko 43 miliona ukupno stanovništvo. Ukrajine, pa je izvozni faktor toliko važan.
Sada, gledajući ove brojke, gospođo, pretpostavimo da se ovaj sukob nastavlja, što se čini da hoće, uprkos činjenici da su Rusi u velikom sukobu u vezi sa ovim konkretnim ratom. Mnogo se direktne i indirektne podrške daje Ukrajini. Svetska banka priprema paket pomoći od 3 milijarde dolara; Evropska unija govori o tome da se više novca priliva, a takođe i da ih snabdeva vojnom opremom. U isto vreme, danas sam slušao jednog od demokratskih senatora u Sjedinjenim Državama. Rekao je da prikuplja fond od oko 10 milijardi dolara koji bi se mogao koristiti za kupovinu vojnog hardvera ili na neki drugi način. Dakle, ovo je fenomen. Ceo zapadni svet sa jedne strane, iako Amerikanci neće biti mnogo pogođeni, ili će moći da prodaju svoju naftu i zamene rusku – ali za to će trebati vreme – ili, takođe mogu imati veliku podršku za naftu iz Кanade. To znači da će Evropa biti najveća žrtva, a to je nešto što ne bi trebalo da se desi. Tvoj stav?
Nova arhitektura međunarodne bezbednosti
Zepp-LaRuš: Problem je, kao što sam rekao, sa sadašnjom vladom u Nemačkoj, Evropskom komisijom, Ursulom fon der Lajen – to su ljudi koji su, nažalost, potpuno zauzeli liniju Sjedinjenih Država, Britanaca, NATO-a, što znači da su u geopolitičkoj konfrontaciji protiv Rusije i Кine.
Pravi razlog za sve ovo je da žele da se otarase Putina, žele da imaju promenu režima, žele da obuzdaju uspon Кine — sve ove stvari su potencijalni okidači za Treći svetski rat. Zato kažem — ne možete samo da raspravljate u kontekstu „oni će uraditi ovo, a onda će uraditi ono“. Mislim da smo u krizi sloma sistema; transatlantske snage su odlučne da vode rat ako ne mogu da održe svoj sistem. Oni vide da se azijske zemlje dižu, posebno Кina, Inicijativa Pojas i put sve više dobija na zamahu, i kažu: „Umesto da dozvolimo ovim zemljama da se podignu kada mi propadamo, imaćemo rat!“ I postoje neki veoma ludi ljudi koji misle da čak možete imati produženi, produženi nuklearni rat: Ako pogledate nedavne američke
Mislim da je ovo apsolutno ludilo. A što razumniji ljudi kažu, ako do toga dođe, biće to globalni rat; biće svetski rat. Zato kažem, moramo hitno preispitati, a Šilerov institut promoviše ideju da konferencija ima međunarodnu bezbednosnu arhitekturu, koja mora biti globalna. Mora uključiti Rusiju; mora uključiti Кinu; i mora se u osnovi pozabaviti činjenicom da je zapadni finansijski sistem apsolutno bankrotirao i da sve tenzije potiču iz te činjenice. Stoga, morate imati globalnu bankarsku odvojenost Glass-Steagall; morate staviti nacionalne banke u svaku zemlju; i morate imati novi kreditni sistem da biste obezbedili jeftine, dugoročne kredite za razvoj.
Trenutno je sve više zemalja koje ne žele da budu uvučene u ovo, jer znaju da je to smrtonosno! Mislim da je veoma dobro što je premijer Imran Кan odbio da zauzme stav za jednu ili drugu stranu, i smatra da Pakistan mora biti neutralan. Ista stvar se upravo desila sa Indijom. Indija je bila uzdržana na glasanju u Generalnoj skupštini UN; nisu hteli da budu stavljeni u „kvad” [Japan-Australija-Indija-SAD], što je bila cela utakmica. Argentina je upravo odlučila da bude deo Inicijative Pojas i put. I sve je više zemalja koje shvataju da nam je potreban novi sistem.
I mislim da je najhitnije pitanje da se debata vodi na međunarodnom nivou, od strane što je moguće više sila, da se dobije nova paradigma; imati svetski poredak zasnovan na Povelji UN, zasnovan na pet principa miroljubive koegzistencije, celokupnoj koncepciji Pokreta nesvrstanih koja je ušla u Bandungsku konferenciju — ove ideje moraju hitno da se ožive. Mislim da su posebno nezavisne zemlje, poput Pakistana, poput Indije — i u tom trenutku mislim da su trenutno veoma slične — te mogu zauzeti stav da sistem mora da se promeni, jer je to kao pre Prvog svetskog rata: ako nastavi ovako, dogodiće se katastrofa. I da li moramo da ponavljamo istoriju? Mislim da nije.
Rehman: Miran suživot, kakav lep termin, ali ne izgleda da će se to sada desiti ovako: podele i podele pa nedaće, i Bog zna šta se tamo dešava.
A Helga, to je kratkoročni ekonomski uticaj. Sada, vidimo, biće mnogo problema. Moj rođeni brat živi u Londonu i rekao je da je cena energije značajno porasla, i da nikada nismo mislili da će se to dogoditi, a ovo se samo množi. I mnogi analitičari veruju da je ovo samo početak.
Sada bi 2022. mogla biti najzanimljivija godina. Globalna ekonomija je već patila poslednje dve godine, zbog ove pandemije. Onog trenutka kada su počeli da se oporavljaju i mogli smo da vidimo neke pozitivne pokazatelje i sve, a sada vidimo ovaj rat! I to nije ograničeno samo na Evropu; ovo će imati uticaja na Aziju, na SAD, Кanadu, čak i Afriku, rekao bih!
Dakle, pretpostavimo, ako je Rusija angažovana, što verujem da će Rusija biti, u Ukrajini, u Ukrajini se ponovo stvara nekakva [nečujno] situacija slična Avganistanu. Ovoga puta Pakistan nije partner, ali pretpostavimo da ih Poljska, Mađarska i druge zemlje Evropske unije, ili zemlje NATO-a, stalno podržavaju indirektno i daju im ovo oružje preko kojeg mogu da napadnu tenkove, helikoptere, pa i ruske mlaznice. Pretpostavimo da ako ovaj rat potraje još par meseci, šta vidite da se dešava sa Evropom uopšte? A Nemačka posebno?
Demilitarizacija i denacifikacija
Zepp-LaRuš: Iskreno, ne mislim da će se to desiti, jer mislim da Rusi nisu čak ni upotrebili sve svoje trupe, nisu iskoristili sve svoje sisteme naoružanja, a mnogi vojnici u Nemačkoj i drugde , ali u Nemačkoj kažu da ne postoji način na koji Ukrajina može da dobije ovaj rat. Narod koji će najviše stradati su Ukrajinci. Biće iseckani i ubijeni i umrijeti, jer Zapad ne sluša Putina! I mogu samo da ponovim: Putin nije kriv. Rekao je vrlo jasno, rekao je, nemam gde da se povučem. Dakle, evo bezbednosnih garancija koje želim od Sjedinjenih Država, i od NATO-a; a onda odgovor sa ova dva mesta nije bio ništa, samo su odgovarali na neka sporedna pitanja, kao što je nastavak pregovora o kontroli naoružanja,
Onda je Putin rekao: „Moram da vodim računa o tome da je došlo do genocida u istočnoj Ukrajini, u Donbasu“; Pobijeno je 14.000 ljudi, u međuvremenu su snimili mnoge dokumentarne filmove koji pokazuju da je zapravo postojao neprekidni rat ukrajinskih oružanih snaga protiv ove dve republike i da su iskorišćeni nacisti! I takođe nema sumnje: Institut Šiler je 2014. uradio dokumentaciju u kojoj smo dokumentovali postojanje nacista, bataljona Azov, sledbenika Stepana Bandere, koje su tajne službe čuvale u posleratnom periodu — MI6, od strane CIA-e, od strane BND-a — a mi smo to dokumentovali dok se puč na Majdanu dešavao!
Dakle, cela diskusija da „nema nacista“ jednostavno nije tačna, a veliki skandal je što su zapadne vlade podržale državni udar 2014. godine, koji je uveo naciste u vladu, u Radu (skupštinu) i u oružane snage. I kada Putin sada kaže da insistira na demilitarizaciji i denacifikaciji, jer je to ključno za bezbednosni interes Rusije, Zapad to mora da posluša! I mislim da su trenutno evropske vlade potpuno lude – mislim, one su u stanju ispranog mozga; ako slušate medije, Gebels…
Rehman: U potpunosti bih se složio s vama u vezi sa tim. Upravo ovo se dešava, ali tako mi je žao što te prekidam, Helga. Definitivno ćemo vas imati u drugim emisijama i razgovaraćemo više o tome. Ali pošto mi ponestaje vremena, želeo bih da vam kažem puno hvala na vašem doprinosu i vašim komentarima.
Novi Vesnik
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: