Od mina, smrtonosnog nasleđa „posejanog” tokom poslednjih ratnih zbivanja u BiH, stradalo je 1.770 osoba, od čega 620 smrtno. Među žrtvama su i 53 deminera, dok je 81 povređen. I nakon 27 godina, koliko je prošlo od završetka rata, mine u BiH još predstavljaju opasnost za stanovništvo i uzrok su što je blokirano korišćenje brojnih resursa. Zvanične analize potvrđuju da je BiH jedna od minski najugroženijih zemalja u Evropi, pa i u svetu.
[irp]
U Centru za uklanjanje mina (BHMAK) kažu da se opravdano procenjuje da su pod minama još 922 kvadratna kilometra zemljišta, ili 1,8 odsto ukupne površine BiH. To je situacija koja, prema navodima iz njihovog službenog izveštaja, direktno utiče na bezbednost više od pola miliona građana BiH. U Federaciji BiH pod minama je nešto više od 727 kvadratnih kilometara, a u Republici Srpskoj oko 182 kvadratna kilometra. Zbog nekorišćenja tih površina, prema rečima ministarke civilnih poslova u Savetu ministara BiH Ankice Gudeljević, BiH na godišnjem nivou gubi više desetina miliona evra, što, smatra ona, dovoljno govori o važnosti nastavka ulaganja u proces protivminskog delovanja.
Direktor Centra za uklanjanje mina Saša Obradović kaže da je u proteklom periodu na upotrebu građanima vraćeno 3.300 kvadratnih kilometara površine koja je bila pod minama. Nada se da će do 2027. godine biti očišćena i preostala 922 kvadratna kilometra. To, naravno, podrazumeva, mogućnost obezbeđenja i raspolaganja neophodnim finansijskim sredstvima za taj posao, što u prošlosti i nije išlo glatko. Zbog toga prvobitna strategija protivminskog delovanja, po kojoj je BiH od 2019. godine trebalo da bude zemlja bez mina, nije uspešno realizovana.
[irp]
„Uprkos problemima koje nam je, kao i svima drugima, nametnula pandemija, tokom prošle godine uspeli smo da realizujemo oko 45 odsto planiranih zadataka što se tiče deminiranja. Zajedno s akreditovanim organizacijama uspeli smo da vratimo na sigurno korišćenje više od 35 kvadratnih kilometara. Pronađeno je bezmalo 1.900 mina i 2.900 eksplozivnih sredstava. Raduje nas što interes donatora i dalje postoji, ali isto tako postoji i potreba za većim uključivanjem domaćeg novca sa svih nivoa vlasti kako bismo mogli neometano da realizujemo plan, za šta nam je u ovoj godini potrebno nešto više od 21 milion evra”, rekao je Obradović za „Politiku”.
Napominje da je, zahvaljujući obeležavanju i programu edukacije, broj nesreća uzrokovanih minama drastično smanjen, ali da nisu u potpunosti eliminisane, jer su i tokom prošle godine smrtno stradale tri osobe, od kojih jedno dete i jedan deminer.
Osim mina, poseban problem u BiH jeste i postojanje kasetne municije, koju je NATO koristio prilikom bombardovanja. Ta vrsta municije zaostala je, kako je procenjeno, na oko 1,45 kilometara kvadratnih, među koje, kad je reč o Republici Srpskoj, spada i lokacija Japaga u Han Pijesku.
[irp]
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: