Rusija je još od 2014. godine povlačila svoje devizne rezerve iz onih instrumenata koje je držala na Zapadu

Zbog rata u Ukrajini Zapad je Rusiji, pored brojnih sankcija, zamrznuo i devizne i zlatne rezerve. I od tada se postavljaju pitanja hoće li ih Rusija i kada vratiti, da li će moći da finansira spoljni dug i koje su posledice te drastične mere po globalni finansijski sistem.

Preporučujemo: Sijarto: Nećemo podržati antiruske sankcije u energetici

Gotovo istovremeno sa prvim eksplozijama u Ukrajini, odjeknula je i vest: ruske devizne i zlatne rezerve su zamrznute. I to gotovo polovina – oko 300 milijardi od rekordnih 643 milijarde dolara. U svetu međunarodnih finansija, to je nuklearna bomba, ocenjuje Volstrit džornal. Najveći deo je u evrima – u bankama u Francuskoj i Nemačkoj. Zatim Velikoj Britaniji i Japanu.

„Vi vrlo mali deo deviznih rezervi imate u nekom kešu, u gotovini u sefovima, imate potraživanja od stranih banaka. Rusija ima potraživanja od neke banke u Francuskoj da Rusija raspolaže nekom količinom evra i sada to potraživanje ne važi, zamrznuto je“, kaže profesor Slaviša Tastić, ekonomista.

Kad je zamrznuto, ruska Centralna banka je objasnila. Spremali su se za dve vrste kriza. Finansijsku – zbog koje je povećavan deo rezervi u evrima. Prošlog juna Nemačka i Francuska držale su više od petine ruskih sredstava.

Ali, poznavaoci ne isključuju da su deo tog iznosa, Rusi u međuvremenu povukli. Udeo u dolarima su, svakako, smanjivali. Da su, na primer, samo Amerikanci zamrzli ruske rezerve, bilo bi to tek deset odsto iznosa u inostranstvu.

„Samo oni koji rade u ruskoj centralnoj banci znaju koliko im je zamrznuto. Rusija je još od 2014. godine povlačila svoje devizne rezerve iz onih instrumenata koje je držala na Zapadu“, ističe novinarka Vesna Kostić.

Na Istoku, u kineskim juanima, Rusi su povećavali rezerve zbog druge moguće krize na koju su se spremali. Geopolitičke. I taj iznos dostigao je gotovo polovinu sredstava u inostranstvu.

Ali, Peking je pod pritiskom Vašingtona da ograniči svoju ulogu u spasavanju pozicije Moskve. I zato ruski ministar finansija kaže – spoljni dug od oko 20 procenata BDP-a plaćaćemo rubljama. Ali, za sada, to nisu učinili. Nezvanično, Zapadu su signalizirali – dug naplatite iz sredstava koje držite na ledu.

Preporučujemo: Novi rekord – cena gasa gotovo 2.200 dolara za hiljadu kubnih metara

„Nije jasno da li Rusija pokušava da upotrebi te devizne rezerve za takva plaćanja, da te rezerve, novac koji je na njenim računima u dolarima u banci u Njujorku, da tim novcem otplati kupon, da tim novcem otplati deo duga povodom svojih državnih obveznica, ali to je neprovereno“, dodaje Tasić.

Provereno, navodi Volstrit džornal, bez rezolucije Saveta bezbednosti, teško je opravdati zamrzavanje međunarodnim pravom. To dovodi do mogućeg razlivanja u globalnom finansijskom sistemu.

Postavlja se i pitanje da li će Rusija ikada vratiti zamrznute fondove. Iran nije uspeo još od 1979. Poslednji je slučaj Avganistana.

„Te devizne rezerve se zasad izgleda i ne vraćaju nego je određeno da se njime nadoknadi šteta žrtvama terorizma, a ne vraćaju se državi Avganistanu jer su na njenom čelu talibani, pa se to smatra nelegitimnim. Što se tiče Rusije, verovatno će biti vraćena ne znamo samo koliko će zamrznuće trajati, jer ovolika sredstva, preko 300 milijardi dolara, to nikada nije bilo zamrznuto i zapadne zemlje svoju reputaciju grade na poverenju. Mislim da se neće igrati previše s tim i da će relativno brzo odmrznuti ta sredstva“, napominje Tasić.

Sredstva u inostranstvu, prihode od nafte i gasa, Rusija je godinama gradila, pretvarajući ih u hartije od vrednosti, bankovne depozite i zlato.

Preporučujemo: Pentagon: Rat u Ukrajini seli se u Donbas

RTS