Dokle god bude budžetskih korisnika, biće i zastupnika ideja i teza onoga ko odlučuje o trošenju budžeta. Кad god vidite praznoglavca koji ostrašćeno zastupa ideje i teze, obavezno proverite kako se izdržava. Ako živi od svog rada, polemišite sa njim ili mu čestitajte što iako se ne slaže sa vama ima svoje stavove.
Međutim ako živi od budžeta, okrenite glavu od njega ili ga zaobiđite jer nećete imati sa kime da polemišete, jer je on tu samo provodnik. Postoje različite vrste provodnika, one prostije ali i one naprednije vrste. Te naprednije vrste provodnika, su vrlo često intelektualci koji uprkos svom znanju zastupaju ideje i teze svog budžetskog izvršioca, jer menjaju svoju savest i integritet za sredstva iz budžeta. To su oni za koje je rečeno da pretvaraju laž u istinu i istinu u laž. Oni svesno koriste svoje znanje i intelektualne sposobnosti zarad obmane u interesu svog budžetskog sponzora. Njihova ostrašćenost raste kako se smanjuje količina dostupne novčane mase u sistemu, odnosno kako pojeftinjuje savest.
Svako će odmah pomisliti na korisnike državnog budžeta, bilo direktne ili indirektne. Ali to je već opšte mesto. To manje više već svi znaju. Slično je i sa korisnicima budžeta “nevladinog” sektora. Međutim meni su najsporniji ipak korisnici Crkvenog budžeta. To su oni koji u Boga veruju ili su verovali tek toliko da dođu do pozicije koja se finansira crkvenim novcem. To može biti bilo koje mesto u samoj strukturi crkvene jerarhiji ali i među laicima koji su u strukturi crkvene organizacije.
Trenutno su popularna mesta za koja su potrebna kvazinaučna zvanja bogoslovskih i teoloških visokoškolskih ustanova. Razni masteri teologije i diplomirani bogoslovi (Кao da se bogoslov postaje svršavanje neke škole). Svoj zapaženi doprinos daju i drugi “crkveni” intelektualci iz drugih naučnih oblasti. Najčešće iz društvene grupe nauka. Posebno bljutavu grupu čine zabavljači svih pravaca deklarisani kao umetnici. Zapravo ljudi profesionalno hendikepirani u svakom pogledu. Dakle ljudi koji od svog rada ne mogu da žive. Osim u slučaju da im izvršioci crkvenog budžeta dodele kakvo mesto na kom će dobiti neki dinar. Ali nema besplatnog ručka, odnosno besplatan sir je samo u mišolovci. Pa tako i ovi naši miševi moraju da odrade za platu koju primaju. E sad oni moraju da daju dozu naučnosti stavovima izvršilaca crkvenog budžeta. Videćete kako se njihovi stavovi menjaju u zavisnosti od stavova izvršilaca budžeta. Ako je u nekom trenutku potrebno biti zilot i revnitelj oni će da revnuju sve u šesnaest. Ako treba da se srbuje, oni će da srbuju i još da tome dodaju razne teze o Nebeskoj Srbiji. Ako treba da se ekumeniše, eto njih u dijalogu ljubavi. Ako treba da se proganjaju neistomišljenici eto ih sa bakljom u ruci. Pri tom ko god je predmet njihove kritike u tom trenutku uvek ih karakteriše jedna ista jevanđeljska osobina “Zar ste se i vi prevarili? Vjerova li ko u Njaga od glavara ili fariseja? Nego narod ovaj koji ne zna Zakon, proklet je!” Ta količina isključivosti da su spreni i da prokunu one koje pre toga omalovaže. A zapravo im je matrica vrlo prosta, bacati prašinu u oči za široku publiku neproverljivih tvrdnji, konstantno se skrivajući iza autoriteta Crkve.
Još ih jedna osobina krasi. Naime zbog hlađenja njihove vere usled kompromisa koje čine, oni počinju da svojim životom postaju ruglo za Crkvenu organizaciju. Njihov život dolazi sve više u diskrepancu sa nominalnim vrednostima koje navodno zastupaju. Na kraju se sve svede da nikoga za to nije briga osim što je ugled Crkvene organizacije narušen a mi se čak ni ne iznenadimo kad čujemo za popa dilera ili popa narkomana. Jer je pojam o svešteniku potpuno urušen jer se sve vreme pop doušnik i pop cenzor i pop cinkaroš skrivaju iz svetinje svešteničkog čina koji je Bogom blagosloven.
E sad zašto sam sve ovo napisao, pa upravo da ukažem na to da Crkva nije i nikada neće biti isto što i Crkvena organizacija. Jer je Crkvena organizacija samo zajednica ljudi sa svim njihovim slabostima, dok je Crkva zajednica Boga sa ljudima. Odnosno da mi nismo deo Crkve zbog Crkvene organizacije. Odnosno da sveštenički čin ne poštujemo zbog ponašanja čoveka koji vrši svešteničku službu nego zbog svetinje svešteničkog čina. U našem narodu postoji jasna tradicija suštinskog razlikovanja ovih pojmova. Neizmerno poštovanje Crkve i svetinja a potpuno prezrenje onih koji se ogreše o svetinju kojoj služe.
Jesaul / Vaseljenska
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Jednom prilikom dok je išao sam trotoarom ulice Kralja Petra u pravcu Patrijaršije, patrijarha Pavla je susreo sveštenik jedne od [Opširnije...]
Sveti Nikola, ili Nikoljdanje najzastupljenija slava u Srbiji. Uobičajeno je da se kaže da "pola Srbije slavi Nikolu, a druga [Opširnije...]
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Procenjuje se [Opširnije...]
Crkveno školska opština Sveti Sava u Njujorku i njena parohija odlukom Sinoda poverene su na upravljanje patrijarhu Porfiriju. Sinod je [Opširnije...]
Vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Materice, praznik posvećen majkama i ženama. Kako se slave Materice? Materice se [Opširnije...]