Rat u Ukrajini, sankcije uvedene Rusiji, pad vrednosti rublje i isključivanje ruskih banaka iz svift sistema, za srpske izvoznike znači samo jedno – probleme. Zbog otežanog poslovanja sa Rusijom, Privredna komora Srbije obavezala se da će formirati listu alternativnih tržišta na koja bi eventualno mogao da se omogući plasman sirovina i robe iz Srbije.
Danijela Strižak, pomoćnik direktora sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS-u, podseća da pronalaženje takvih tržišta, u svetlu novonastale situacije, zahteva opsežnu aktivnost državnih institucija, kao i da se uglavnom misli na evroazijska, ali i na afrička tržišta na kojima naši privrednici nisu ili su prisutni u manjem obimu (Indija, Pakistan, Iran, Kina, zemlje Bliskog istoka i Persijskog zaliva).
– Kao posledica krize u Ukrajini, izvesno je da će sve zemlje koje su izvozile na rusko i tržište Ukrajine tražiti alternativna tržišta za svoje proizvode. Ipak, teško je naći alternativu tržištu na koje se roba izvozi bez carinskih opterećenja. Srbija je, na primer, tokom 2021. na tržište Rusije plasirala jabuke u vrednosti od blizu 81 milion dolara, odnosno 70 odsto od ukupnog izvoza ovog voća u protekloj godini završilo je na tom tržištu. Ako znamo da je Egipat, na primer, jedan od najvećih uvoznika jabuka na svetu, ali i ulazno tržište za veliki deo afričkog kontinenta, logično je zaključiti da bi ovo tržište bilo dobro za preusmeravanje izvoza naših jabuka – naglašava Strižakova.
Međutim, sa Egiptom nema usaglašenih fitosanitarnih sertifikata za izvoz ovog voća, a carinsko opterećenje iz Srbije iznosi 40 odsto, dodaje ona i podseća da je tamo već prisutna konkurencija iz Italije, Poljske ili Grčke, koja tradicionalno izvozi jabuku na tržište Egipta, čineći to bez ikakvog carinskog opterećenja, jer Egipat sa EU ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini.
Zaključenje takvog sporazuma sa određenim tržištima (Severna Afrika, zemljama Arapskog/Persijskog zaliva, Kina), svakako bi donelo pogodnosti za nastup i pozicioniranje naših izvoznika, ali je problem što pregovori o zaključenju dugo traju i temelje se na interesu obe strane.
Da je situacija prilično teška priznaje Nikola Kotarac, predstavnik poljoprivredne zadruge „Voćar” iz Slankamena, koja na rusko tržište izvozi 80 odsto ukupnog plasmana jabuka.
– Umesto u Rusiju, nedavno su otpremljena dva šlepera sa 40 tona ovog voća za Indiju. Ipak, i tu postoje problemi, jer do tamo brod putuje oko 30 dana.
Država bi zato što pre morala da pomogne, da napravi neku izvozničku firmu, da je subvencioniše, da se eventualno kupi hladnjača u kojoj bi roba mogla da se transportuje, pa i do Afrike. Jer, to sve ne može da se prepusti malim zadrugama ili pojedincima, da ne bismo došli u situaciju da neko prevari seljaka proizvođača, budući da imamo masovnu organizovanu pojavu da kupci jabuka varaju seljake – objašnjava Kotarac.
U hladnjačama imaju oko 2.500 tona jabuka, a to je količina koja čini 70 odsto roda i najveći deo nje je trebalo da se izveze upravo u Rusiju. U međuvremenu je poskupelo gorivo, vrednost rublje je opala, vozači više neće da idu u Rusiju, jer je vreme transporta dugo.
Kriza utiče i na proizvođače vina, od kojih su neki prepolovili izvoz, doduše u odnosu na period od 2010. do 2014. godine. Ni sada, zbog sukoba u Ukrajini, vinari ne očekuju da će izvoz da „cveta”. U vinariji „Aleksandrović” nisu sasvim sigurni u kom smeru će se odvijati cela priča oko izvoza u Rusiju.
– Mesec dana pre eskalacije sukoba poslali smo nekoliko hiljada boca vina u Rusiju, koja su nedavno stigla u Moskvu gde se očekuje njihov dalji plasman. Jedina sugestija sa ruske strane bila je da će verovatno zbog situacije sa rubljom cene biti malo više nego što je planirano. Međutim, iako se zasad odvija tok distribucije vina, imamo alternativna tržišta u Aziji – Kinu, Hongkong, Singapur, Tokio… Kina je vodeće tržište, ali nam se otvara i jedno novo za veće količine belih vina, a to je SAD. No, ipak akcenat je na Aziji, gde količine postepeno rastu – objašnjava Aleksandar Marinković, menadžer izvoza i marketinga u vinariji.
Upitan da li bi alternativna tržišta mogla da zamene rusko tržište, Marinković je ipak uveren da bi.
– Imamo ograničenu proizvodnju, mahom za domaće tržište. Proizvodimo od sopstvenog grožđa, što nam omogućava da napravimo vrhunska vina premijum kvaliteta, ali reč je o ograničenim količinama, od 300.000 do 350.000 boca godišnje. Za Rusiju smo imali opredeljeno između tri i pet odsto naše proizvodnje, i verujemo da to Kina lako može da nadoknadi u slučaju pogoršanja krize – dodaje on.
Ovog januara izvoz u Rusiju vredan 8,3 milijarde dinara
U proteklom mesecu spoljnotrgovinska razmena, to jest izvoz robe i proizvoda iz Srbije u Rusiju, iznosila je 8,3 milijarde dinara, što je u odnosu na januar 2021. više za 22 odsto. U ukupnom izvozu Srbije sa svetom, razmena sa Rusijom čini četiri procenta, dok je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije Evropska unija. Izvozni adut Srbije u Rusiji godinama unazad su jabuke.
Marija Brakočević / Политика
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
ZAMENIK državnog sekretara Saveta bezbednosti Belorusije general-major Vladimir Arčakov ocenio je da će u slučaju velikog sukoba u Evropi baltičke [Opširnije...]
Pre nekoliko godina slušali smo silna obećanja da će i Čačak konačno dobiti velikog inostranog investitora, koji će, ni manje [Opširnije...]
Rusija se danas i zvanično povukla iz Sporazuma o otvorenom nebu, kojim se dozvoljava obavljanje nenaoružanih posmatračkih letova iznad teritorija [Opširnije...]
Prava je navala na kupovinu nekretnina u Turskoj. Prodaja je u novembru skočila za čak 50 odsto i prema podacima Turskog [Opširnije...]
Država je nedavno isplatila građanima po 20 evra novčane pomoći i zatvorila treći paket podrške, ali od januara treba očekivati [Opširnije...]