Moja teza je da gospoda srbisti, ja i ostali „koji su ostali u devetnaestom veku” s jedne i Tasovci s druge strane ne pripadamo istom narodu i da je za nas jedina nada da se i formalno podelimo te da mi dobijemo u zemlji Srbiji bar nekakva manjinska prava
Sa velikom pažnjom pratim polemiku koja se na ovim stranicama odvija između arogantnog doktoranda Tome Tasovca i profesora srbista Kovačevića, Tanasića, Petrovića itd. Mislim da ova polemika daleko prevazilazi nivo kako se sada popularno kaže „struke” i vrlo lepo ukazuje na pravac u kojem će oni koji drže stvarnu političku, ekonomsku i kulturnu moć u Srbiji voditi nadalje ovu zemlju. Tasovac je apsolutno u pravu da je u pitanju politika i politička odluka, iako to ne bi smelo da bude slučaj.
Javljam se zbog jednog predloga koji mi se već dugo vremena nameće kao jedini način da sačuvam za svoju decu, sebe i ostatke svog naroda nekakva prava u ovoj državi koja je sve manje srpska. Naime poučen iskustvom onoga što se već dugo dešava u Crnoj Gori, mislim da je za nas jedina nada da se kao i tamo podelimo. Komunisti, pa Đukanovićevi neokomunisti ili evrokomunisti tamo su identitetskim inžinjeringom od nekadašnjih Srba počeli da prave jedan novi narod koji sada zovu Crnogorcima, koji pišu latinicom, hrvatskom gajevicom sa dva dodatna slova. Oni pravoslavni stanovnici te države koji nisu hteli da prihvate taj novi identitet sebe zovu Srbima kao što su to činili i njihovi preci. Na popisu su danas to dva odvojena naroda koji grade sopstvene identitete i to je velika stvar za srpski narod jer je osnovna ideja okupatora i komunista da tamo srpskog naroda uopšte više ne bude.
Isto to na malo drugačiji način radi gospodin Tasovac, i svi oni koji i od pravoslavnog naroda u ovoj državi pokušavaju da naprave neki novi narod. Upravo to je urađeno sa nasiljem nad našim jezikom u nizu slučajeva. Ova država je npr. prihvatila da ovde postoji nekakav bosanski jezik, dakle ne bošnjački već bosanski. Ova država je prošle godine uvela Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim se potpuno menja identitetska i jezička politika, leksika, konstruišu nove reči itd.
Iako je ogromna većina struke, odgovornih i nekorumpiranih ljudi u nauci protiv svega toga, na kraju će se pod uticajem stranih ambasada i centara moći koji presudno utiču na sve aspekte identitetske politike u Srbiji danas, uvek politički implementirati ono što jedan ili drugi Tasovac kažu ili narede. Mi nažalost u Srbiji nemamo naše političke partije koje će braniti naš identitet, tradiciju i nasleđe. Sve partije koje dolaze na vlast lažu da će to raditi, a onda posle predaju moć Tasovcima da rade obrnuto od toga.
Moja teza je da gospoda srbisti, ja i ostali „koji su ostali u devetnaestom veku” s jedne i Tasovci s druge strane ne pripadamo istom narodu i da je za nas jedina nada da se i formalno podelimo te da mi dobijemo u zemlji Srbiji bar nekakva manjinska prava. Opšte je mesto da pripadnici manjina danas imaju veća prava na zaštitu svog jezika i nasleđa od nas Srba. Njima niko ne sme da čačka jezik, da menja pismo i uvodi nove jezičke norme niti da im jezik naziva drugim imenom. Čini mi se da bi mi staro-Srbi ili tradicionalni Srbi, kako god da nas nazovu, morali da zatražimo manjinski status i da time zaštitimo svoj jezik od svega ovog što Tasovac, Zorana Mihailović, Brankica Janković i drugi novo-Srbi žele da urade sa našim jezikom i nasleđem. Evo njima modernizovana SANU, a nama nek ostave Maticu npr., koja i jeste nastala zarad odbrane srpskih identitetskih i manjinskih prava u Habzburškoj monarhiji.
Ova inicijativa za zaštitu naših manjinskih prava je već urgentna. Kolege na Filozofskom fakultetu nedavno su dobile naredbu da moraju da pišu u skladu sa novogovorom i uskoro će morati da snose razne posledice i da plaćaju kazne ako se ne pridržavaju ovog za šta se gospodin Tasovac zalaže. Mislim da nas od toga može zaštititi jedino formalizacija manjinskog statusa i borba da naš nasleđeni srpski jezik ćiriličnog pisma dobije zaštitu i da se odvoji od ovog novogovora. Ja sam npr. već u nizu naučnih zbornika rađenih pod okriljem državnih fakulteta tražio i uspeo da se izborim da se ispoštuje moje manjinsko pravo na ćirilicu jer su zbornici „po difoltu” bili latinični. Ima čitav niz fakulteta i instituta gde se isključivo koristi latinica, a nedavno sam video poziv na jednom beogradskom državnom institutu gde se izričito kaže da se prihvataju radovi na crnogorskom, bosanskom, hrvatskom i srpskom na latinici, a ne i na ćirilici. Svi tabloidi izlaze na latinici, a svake godine se štampa sve manje ćiriličnih knjiga…
Znam da će nekima ovo delovati kao paradoks ili čak šala. Daleko sam od toga, verujte mi. Ide vreme u kojem ćemo sve teže u ovoj zemlji čuvati i elementarne osnove tradicionalnog srpskog identiteta. Isto kao i posle 1945.
Na kraju bih zahvalio gospodinu Tasovcu na ovako otvorenom izlaganju programa koji on kao istaknuti član režima sprovodi, sa sve arogancijom koja jasno pokazuje na čijoj je strani moć u ovom sporu. Uz pitanje da li bi nama zaostalima dozvolio manjinski status, ili planira da nas potpuno ukine i prevaspita?
Naučni savetnik, Institut za evropske studije
Miša Đurković / Politika
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Jednom prilikom dok je išao sam trotoarom ulice Kralja Petra u pravcu Patrijaršije, patrijarha Pavla je susreo sveštenik jedne od [Opširnije...]
"Evropo, zašto nisi zainteresovana za svoj litijum", pitao je prekjuče poslanike Evropskog parlamenta Ivan Vilibor Sinčić, hrvatski političar koji je [Opširnije...]
Nemili izazov je devojčica izvodila na kružnom putu kod Čačka. Novi izazovi na društvenim mrežama dovode decu u opasnost. Ono [Opširnije...]
Sveti Nikola, ili Nikoljdanje najzastupljenija slava u Srbiji. Uobičajeno je da se kaže da "pola Srbije slavi Nikolu, a druga [Opširnije...]
Ovo je članak o Goranu Markoviću. Korporativni mediji fetišizuju trendi umetnike. Pogledajte samo kako nam glumci i pevači objašnjavaju svet [Opširnije...]