ПЕТИЦИЈУ коју смо покренули, а у којој се тражи подршка иницијативи да се уведе натпредметни статус српског језика и књижевности у просветни систем, потписало је више од 3.000 професора и наставника овог предмета. Након што се оконча прикупљање потписа, Друштво за српски језик и књижевност поднеће Министарству просвете, односно министру Бранку Ружићу, иницијативу за увођење натпредметног статуса овог предмета.
Ово је за наш лист рекао проф. Славко Петаковић, заменик председника Друштва, уз напомену да су две ствари кључне: да се повећа број часова, али да се, истовремено, не повећа норма већ запослених наставника, него да се приме нови.
– Повећање укупног броја часова подразумева отварање нових радних места за наставнике овог предмета, јер квалитетних кадрова имамо. Истовремено, то не подразумева проширење наставних програма – истиче наш саговорник.
Иначе, у тексту иницијативе од Министарства просвете тражи се да се натпредметни статус српског језика и књижевности уведе и у основним и у средњим школама. Предложено је да се број часова у шестом, седмом и осмом разреду са четири повећа бар на пет, а да се у средњој школи уведе најмање још један час.
Да би се ово реализовало потребно је променити члан 59 Закона о основном образовању и васпитању и члан 28. Закона о средњем образовању.
– Разлози за овај захтев имају националну и образовну основу – истичу покретачи иницијативе. – Матерњи језик представља темељ националног идентитета, елементарни је и најважнији посредник у изражавању духовног, интелектуалног и креативног потенцијала појединца и најприродније је везиво у очувању јединства заједнице, одржавању колективног памћења и представе о културном наслеђу нације. Пракса је показала да се ниске или високе компетенције ученика везане за српски језик и књижевност реципрочно одржавају на неспособност овладавања градивом из других предмета.
Председница Друштва за српски језик и књижевност проф. др Весна Ломпар нада се да ће Министарство просвете подржати њихову иницијативу.
– Верујем да ће нам Министарство изаћи у сусрет и повећати број часова – рекла је она за „Новости“.
Истовремено, министар Бранко Ружић истакао је раније, у интервјуу за наш лист, да благонаклоно гледа на Декларацију србиста у погледу стицања натпредметног статуса за српски језик и већем фокусу на очувању свега што је нама иманентно као народу.
– Заједнички рад, свако у својој сфери одговорности, једини је прави за очување нашег идентитета – рекао је тада Ружић.
ЛОШИЈЕ НЕГО У ЕВРОПИ
НАШИ ђаци имају најмањи број часова матерњег језика у Европи, до пет недељно. Поређења ради, млађи основци у Француској имају 12, у Немачкој, Јапану и Шведској по девет. У Руској Федерацији матерњи језик има натпредметни статус, а деца имају девет часова недељно, плус књижевност. У Србији је најтежа ситуација у средњим стручним школама, где ученици имају недељно два или три часа српског језика и књижевности.
Novosti
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
"Evropo, zašto nisi zainteresovana za svoj litijum", pitao je prekjuče poslanike Evropskog parlamenta Ivan Vilibor Sinčić, hrvatski političar koji je [Opširnije...]
Nemili izazov je devojčica izvodila na kružnom putu kod Čačka. Novi izazovi na društvenim mrežama dovode decu u opasnost. Ono [Opširnije...]
Ovo je članak o Goranu Markoviću. Korporativni mediji fetišizuju trendi umetnike. Pogledajte samo kako nam glumci i pevači objašnjavaju svet [Opširnije...]
Ministarstvo odbrane poziva sve zainteresovane kandidate za dobrovoljno služenje vojnog roka pod oružjem u 2022. godini da podnesu svoje prijave. [Opširnije...]
Marinika Tepić i Dragan Đilas ne prezaju kada je u ppitanju njihova želja da se obraćunaju sa onima koji su [Opširnije...]