Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je Vlada Republike Srbije posvećena poboljšanju životnog standarda građana.
Dodao je da je plan da do kraja mandata sledeće vlade 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000, a prosečna penzija 500 evra.
On je, gostujući na televiziji Pink, napomenuo da su i ove godine, od 1. januara uvećane plate u javnom sektoru u visini od 7 do 8 odsto, penzije po švajcarskoj formuli za 5,5 procenata, a minimalna cena rada za 9,2 odsto.
„Svake godine plate rastu. Kada pogledate BDP, jedan element je potrošnja i mi želimo da građani žive što bolje. To znači da plate i penzije moraju da rastu, jer kada potrošnja raste, raste i BDP. Istovremeno, nikad više novca nismo ulagali u kapitalne investicije, jer to pokreće građevinsku i ostale industrije, i naravno BDP. Treći element je razlika između uvoza i izvoza. Važno je da povećavamo izvoz, jer je to novac koji ovde ostaje“, objasnio je on.
Kako je dodao, Srbija danas ne improvizuje, već vodi odgovornu ekonomsku politiku.
„Rezultat svega što radimo je činjenica da nam je u decembru 2021. godine jedna od tri najveće rejting agencije podigla kreditni rejting, a to je zapravo detaljna analiza zdravlja i stabilnosti jedne ekonomije. Mi smo na korak od investicionog rejtinga i zaista ne moram ja da govorim o stabilnosti javnih finansija, dovoljno je da vidite izveštaje rejting agencija“, napomenuo je Mali.
On je podsetio da je država juče obradovala najstarije građane, jer im je na račune legla uvećana penzija, kao i po 20.000 dinara novčane podrške.
„Ispunili smo obećanje, a pomoć od 20.000 dinara je najveća jednokratna pomoć isplaćena ikada. Mi brinemo o najstarijima i zahvalni smo im zbog podrške za reforme i zbog strpljenja da dođemo do toga da Srbija pobeđuje u ekonomiji. Mi smo taj novac isplatili iz realnih izvora, reč je o 34 milijardi dinara i to je novac iz PIO fonda. Ako imamo višak i ako smo uštedeli, mi to vraćamo građanima i pokazujemo da smo odgovorni i da brinemo o njima“, objasnio je ministar.
Podsetio je i da je pre nekoliko dana isplaćeno 100 evra mladima, a da će im novih 100 evra biti uplaćeno u junu. Rekao je i da oni koji su već dobili prvih 100 evra ne treba ponovo da se prijavljuju, već će im pomoć biti automatski uplaćena. Za ostale, koji su u međuvremenu napunili 16 godina ili se nisu prijavili za 100 evra u januaru, a ispunjavaju potrebne uslove, prijava će biti od 16. do 31. maja na portalu Uprave za trezor.
„Ponosan sam na sve što smo uradili, a posebno na tu meru. To je predsednik Vučić inicirao, jer je važno da podignemo optimizam, da pokažemo mladima da brinemo o njima. Neki od njih su prvi put dobili novac, i to od države, što pokazuje snagu zemlje i kod njih stvara dodatnu odgovornost, da bolje uče, rade, da i oni doprinesu da se sledećoj generaciji pomogne ako bude potrebno“, napomenuo je Mali.
Naglasio je da je država u okviru tri paketa pomoći, od izbijanja pandemije 2020. godine ukupno izdvojila 8,7 milijardi evra, a da je uprkos tome, udeo javnog duga u BDP-u 52,1 odsto BDP-a, što je daleko ispod nivoa koji propisuje Mastriht.
Kako je istakao, jače ekonomije od naše, imaju znatno veći javni dug – Nemačka 70 odsto, Grčka 220 procenata, Italija 160 odsto.
„Naš javni dug je 52,1 odsto, uprkos pomoći koju smo dali za dve godine, a to je pomoć privatnom sektoru, odnosno mikro, malim, srednjim preduzećima, preduzetnicima, 100 evra za sve punoletne, 30+30+20 evra za punoletne prošle godine, dodatnih 50 evra za penzionere, 60 evra za nezaposlene, dodatnih 100 evra za građane na KiM i 200 evra za nezaposlene u južnoj srpskoj pokrajini. Javni dug je stabilan i pored svega što smo kao država obezbedili kada je u pitanju zdravstveni sistem, od respiratora, lekova, vakcina, ali i kapitalnih ulaganja u izgradnju bolnica. Mi sada gradimo 10 auto-puteva, brzu železnicu, počeli smo da gradimo metro. Obezbedili smo novac za sve što je potrebno“, rekao je on.
Ministar finansija je podsetio da je država spremno dočekala krizu, jer vodi odgovornu ekonomsku politiku, a da je zbog prethodne vlasti bila prinuđena na teške mere i fiskalnu konsolidaciju, koju je započeo predsednik Vučić, dok je bio predsednik vlade.
„U julu 2012. godine na računu smo imali samo 8,5 milijardi dinara i nije bilo novca za plate, penzije. To je bukvalno definicija bankrota. Sada, imamo 162 milijarde dinara na računu. Tada nismo imali drugo rešenje nego da započnemo reforme, građani su nam dali poverenje i zato smo imali četiri godine suficit u budžetu, imali smo novca da vraćamo preskupe dugove koje su nam ostavili. Bivša vlast se 2011. godine zadužila po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7,25 odsto. U proseku, današnja kamatna stopa je oko jedan odsto. Samo se stavite u poziciju da uzimate kredit i zamislite da vam ga nude po kamatnoj stopi od 7,25 odsto“, naglasio je on.
Ministar je istakao da je Srbija nekada bila nestabilna zemlja iz koje je MMF otišao 2011. godine, jer je tada javni dug bio rastući, imali smo negativnu stopu rasta, dvocifrenu inflaciju, kurs je divljao.
„MMF je otišao šest meseci nakon potpisivanja sporazuma sa tadašnjom vladom. Tada smo i dalje menjali dinare u evro, svako jutro gledali koliki će kurs biti, jer niko nije imao poverenja u dinar. Sada je situacija drugačija i po MMF-u smo primer zemlje koja uspešno sprovodi reforme i ima stabilne javne finansije“, rekao je Siniša Mali.
Odgovarajući na pitanje o budućem sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom, Mali je istakao da o tome treba da se razmišlja kao o razvojnoj šansi.
„Zamislite koliko to znači proizvođačima prehrambenih proizvoda, vinarima, jer je reč o tržištu od 1,3 milijarde ljudi. Mi imamo slobodnu trgovinu sa Evropskom unijom, Evroazijskom unijom, tu je CEFTA, EFTA, sporazum sa Turskom. Da li je to opasnost ili prilika? Ako bilo koji od tih sporazuma nije uništio privredu, već je učinio atraktivnijom, da se otvara veći broj fabrika i da iz Srbije izvozi u veći broj zemalja, onda je to razvojna šansa za nas“, naveo je on, i dodao da se očekuje da taj sporazum bude potpisan do kraja godine.
Osvrnuo se i na uvođenje novog modela fiskalizacije, i podsetio da nema pomeranja rokova, te da će svi poreski obveznici morati da pređu na novi sistem od 1. maja.
„Za subvencije se prijavilo oko 125.000 privrednih subjekata, a ostalo je da isplatimo još oko dve hiljade njih. Država je za subvencije dala 100 evra po lokaciji i 100 evra po fiskalnom uređaju i to je još jedno ispunjeno obećanje. Takođe, za novi sistem fiskalizacije se prijavilo oko 130.000 obveznika i skoro smo pri kraju. Dakle, od 1. maja svi moraju da budu u novom sistemu, što znači da je 30. april krajnji rok da na njega pređu. Ali, ne čekajte zadnji momenat. Maksimalno ćemo se posvetiti borbi protiv sive ekonomije“, zaključio je Mali.
B92
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Pre nekoliko godina slušali smo silna obećanja da će i Čačak konačno dobiti velikog inostranog investitora, koji će, ni manje [Opširnije...]
Prava je navala na kupovinu nekretnina u Turskoj. Prodaja je u novembru skočila za čak 50 odsto i prema podacima Turskog [Opširnije...]
Država je nedavno isplatila građanima po 20 evra novčane pomoći i zatvorila treći paket podrške, ali od januara treba očekivati [Opširnije...]
Ugostiteljstvo generalno ima problem sa radnom snagom, a na tržištu rada posebno su deficitarni kuvari. Kadrovi kojima je ta struka zanimanje su [Opširnije...]
Danas počinje primena novog Zakona o zaštiti potrošača po isteku tri meseca od njegovog usvajanja. Najveće koristi koje će doneti [Opširnije...]