Protest kamiondžija u Kanadi nije motivisan pukim odbijanjem vakcinacije. U njegovoj srži je borba protiv gušenja sloboda kojima se Kanada do pre dve i po godine dičila i zbog kojih je važila za „obećanu zemlju“. Kamiondžije su sada odigrale ulogu buđenja naroda, zbog čega imaju podršku širom Kanade i SAD.

Prema rečima novinara iz Toronta Nenada Stankovića, kamiondžije su sublimacija osećanja u kanadskom društvu povodom restriktivnih antikovid mera. On podseća da je lokdaun u Kanadi ukinut 31. januara i da su mere bile najrestriktivnije u svetu, posle australijskih.

Kanada više nije „obećana zemlja“

„Kanada izgleda kao totalno drugačija zemlja u odnosu na pre dve i po godine. Kao da je izvršen državni udar, zato što su ukinute sve te slobode“, kaže Stanković.

Kamiondžije su probudile svest o slobodi i u tome leži podrška koju uživaju, dodaje on. A podrška se najbolje vidi kroz to što je za njih preko platforme za prikupljanje dobrovoljnih priloga GoFundMe za kratko vreme sakupljeno deset miliona dolara. Bila je to druga najbrža kampanja sakupljanja novca u istoriji ove platforme.

Međutim, oficijelna retorika i postupci vlasti potpuno su drugačiji, navodi naš sagovornik. U kanadskoj prestonici Otavi, u kojoj se odvija najveći skup kamiondžija, uvedeno je vanredno stanje, a kamiondžije su optužene za „okupaciju“ grada.

Koristeći takvu terminologiju, vlasti su uspele da spreče da prikupljeni novac dođe do kamiondžija. Međutim, s obzirom da je GoFundMe američka platforma, konzervativni guverner Floride pokrenuo je istragu o tome, s obzirom da obrazloženje da kamiondžije okupiraju Otavu za njega nije valjano.

Koliko se Kanada promenila od početka pandemije, prema Stankovićevim rečima, najrečitije govori činjenica da je kanadski spoljni dug pre pojave kovida iznosio svega dvanaest milijardi dolara. Jesenas je on narastao na hiljadu i po milijardi dolara.

Preporučujemo: NATO ima podvodne robote koji mogu da izvrše diverziju na „Severnom toku“

Protest kamiondžija postaje globalni pokret

Prema zvaničnim podacima, oko devedeset odsto Kanađana je vakcinisano, dok broj demonstranata, prema Stankovićevim rečima, nije velik i varira od grada do grada, od nekoliko stotina do nekoliko hiljada i nije jasno zbog čega ne postoji komunikacija između vlasti i kamiondžija.

„Postoje samo zabrane koje vlast propisuje, a sada je to vanredno stanje u Otavi i videćemo šta će se desiti. Kamiondžije stalno izjavljuju da ostaju dok se ne ispune svi njihovi zahtevi, a to je ukidanje mera koje ugrožavaju slobodu građana“, objašnjava Stanković.

Kanadska vlada sada se, dodaje naš sagovornik, nalazi u ćorsokaku, jer ne zna kako da okonča stvar i jedino represijom može da reši situaciju u svoju korist. Za sada intervencija vojske, koja je u jednom trenutku pomenuta kao mogućnost, nije opcija i premijer Džastin Trudo demantovao je da će upotrebiti vojsku protiv demonstranata. Međutim, nejasno je kako će se u nedostatku komunikacije između vlade i kamiondžija sve okončati.

Snagu pokreta kamiondžija svojevremeno je ovekovečio reditelj Sem Pekinpo filmom „Konvoj“, sa Krisom Kristofersonom i Ali Mekgro u glavnim ulogama. Mnoge scene sadašnjeg protesta kao da su preslikane iz Pekinpoovog filma, ali ono što ovo remek-delo američke kinematografije povezuje sa sadašnjim vremenom, jeste način na koji protest kamiondžija raste kao grudva snega.
I dok Kristoferson pokreće pokret kamiondžija u SAD i iz nehata postaje pokretač socijalnog pokreta, kanadske kamiondžije pokreću globalni pokret — kamiondžije u Novom Zelandu i Australiji već su krenule ka svojim prestonicama, Velingtonu i Kanberi.

„Borimo se za slobodu Novog Zelanda“, navodi se u objavi na Fejsbuk stranici pod imenom „Konvoj NZ 2022“. Kako mediji prenose, oko hiljadu novozelandskih kamiondžija okuplja se u svim krajevima zemlje i očekuje se da u prestonicu stignu u utorak, a kako pokazuju snimci na društvenim mrežama, konvoje uz put pozdravljaju pristalice.

Preporučujemo: U ovoj zemlji je rizično decu puštati same u katoličke crkve, sve vrvi od pedofila

U Evropi se očekuje da se kamiondžije okupe u Briselu 14. februara, a u finskoj prestonici Helsinkiju već je održan protest prošle subote, kada je na desetine kamiona i drugih vozila preplavilo grad. Učesnici su zahtevali ukidanje antikovid mera, ostavku vlade, kao i smanjenje cena goriva.

Sputnjik / Vaseljenska