Stvoren veštački embrion: Naučnici traže novi pristup trudnoći, ali i gajenju sintetičkih organa

Sintetički embrion, napravljen bez spermatozoida ili jajnih ćelija, mogao bi da dovede do novih procedura u rešavanju problema dobijanja potomstva, navode naučnici koji su uspeli da sprovedu ovu proceduru.
Naučnici su napravili mišje embrione u laboratoriji, što bi jednog dana moglo pomoći porodicama koje se nadaju potomstvu, pokazalo je novo istraživanje.

Stvoren sintetički embrion miša bez spermatozoida i jajne ćelije

Nakon 10 godina istraživanja, naučnici su stvorili sintetički embrion miša koji je počeo da formira organe bez spermatozoida ili jajne ćelije, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu „Nejčr“. Sve što je bilo potrebno su matične ćelije.
Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije kojima se može manipulisati da postanu zrele ćelije sa posebnim funkcijama.
„Naš model mišjeg embriona ne samo da razvija mozak, već i srce koje kuca, sve komponente koje sačinjavaju telo“, rekla je glavna autorka studije Magdalena Zernicka-Gec, profesorka razvoja sisara i biologije matičnih ćelija na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji.
„Neverovatno je da smo stigli ovako daleko. Ovo je bio san naše zajednice godinama, i glavni fokus našeg rada deceniju, i konačno smo to uradili“, dodala je Zernicka-Gec.
„Rad je uzbudljiv i predstavlja napredak, bavi se izazovom sa kojim se naučnici suočavaju proučavajući embrione sisara u materici“, rekla je Marian Broner, profesorka biologije na Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni, koji nije bio uključen u studiju.
Istraživači se nadaju da će preći sa mišjih embriona na stvaranje modela ljudskih trudnoća – od kojih mnogi ne uspevaju u ranim fazama, rekla je Zernicka-Gec.
Posmatrajući embrione u laboratoriji umesto u materici, naučnici su dobili bolji uvid u proces kako bi saznali zašto neke trudnoće mogu propasti i kako to sprečiti, dodala je ona.
„Za sada, istraživači su mogli da prate samo oko osam dana razvoja sintetičkih embriona miša, ali se proces poboljšava i već smo mnogo više naučili“, rekao je autor studije Đanluka Amadei, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Kembridžu.
Istraživanje se ne odnosi na ljude i „treba da postoji visok stepen poboljšanja da bi ova otkrića zaista bila korisna“, rekao je Benoa Bruno, direktor Gledstonovog instituta za kardiovaskularne bolesti koji takođe nije bio uključen u studiju.

Testiranje lekova, novi pogled na trudnoću, sintetički organi

Ali, istraživači vide važnu upotrebu za budućnost. Proces se može odmah koristiti za testiranje novih lekova, rekla je Zernicka-Gec. Ipak, dugoročno, kako naučnici prelaze sa sintetičkih embriona miša na model ljudskog embriona, to bi takođe moglo pomoći u izgradnji sintetičkih organa za ljude kojima je potrebna transplantacija, dodala je Zernicka-Gec.
Embrionu su potrebne tri vrste matičnih ćelija da bi se formirale: jedna postaje tkivo tela, druga okružuje embrion koji se razvija, a treća je za placentu koja povezuje roditelja i fetus, prema studiji.
U laboratoriji su istraživači izolovali tri tipa matičnih ćelija iz embriona i uzgajali ih u posebnim posudama pod specijalnim tačno određenim uglovima, kako bi se ćelije spojile i podstakle na razvoj.
Iz dana u dan mogli su da vide kako se grupa ćelija formira u sve složeniju strukturu, navode istraživači.

Šta je sa ljudskim embrionima

Međutim, pre nego što se pređe na ljudske sintetičke embrione, potrebno je obratiti pažnju na etička i pravna pitanja, rekla je Zernicka-Gec. Imajući u vidu razliku u složenosti između mišjih i ljudskih embriona, mogle bi proći decenije pre nego što istraživači budu u stanju da urade sličan proces za ljudske modele.
Ali u međuvremenu, informacije dobijene od mišjih modela mogle bi pomoći u „ispravljanju oštećenih tkiva i organa“, rekla je Zernicka-Gec.
„Veliki broj trudnoća propadne u rano vreme, pre nego što većina žena shvati da je trudna. Taj period je temelj za sve ostalo što sledi u trudnoći. Ako krene naopako, trudnoća će propasti. Ali do ove faze, embrion stvoren vantelesnom oplodnjom već je implantiran u roditelja, tako da naučnici imaju ograničenu vidljivost u procesima kroz koje prolazi“, rekla je Zernicka-Gec.
„Taj rani period ljudskog života je tako misteriozan, tako da sada možemo da vidimo kako se to dešava u laboratoriji – u posudi, da imamo pristup ovim pojedinačnim matičnim ćelijama, da razumemo zašto toliko trudnoća ne uspe i kako bismo to mogli da sprečimo“, dodala je ona, piše RTS.

SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU

PRATITE NAS  NA FEJSBUKU I TVITERU

BONUS VIDEO:

Preporučujemo:  Trka „veštačkih Sunca“: U Americi izveden važan eksperiment

Otkrivena ogromna podzemna vatrena reka koja „hrani“ vulkane širom sveta

Ogromna podzemna reka lave, nalik na razgranato stablo drveta, koji "hrani" mnoge vulkane na Zemlji, mapirana je zahvaljujući međunarodnom timu [Opširnije...]

Nikle biljke u zemlji sa Meseca

Naučnici su prvi put uzgojili biljke u zemlji sa Meseca, odnosno uzorcima tla prikupljenim tokom misija NASA-e 1969. i 1972. [Opširnije...]

Naučnici otkrili novi tip solarnih talasa koji prkose fizici

Naučnici su na površini Sunca otkrili novu vrstu visokofrekventnih talasa koji se kreću tri puta brže nego što su astronomi [Opširnije...]

Trka „veštačkih Sunca“: U Americi izveden važan eksperiment

Naučnici u nekoliko država ušli su u pravu trku „veštačkih Sunca“, ko će pre doći do izvora nuklearne fuzije. Posle [Opširnije...]

Signal iz dalekog svemira koji je uzbudio naučnike: Veliko otkriće na pomolu

Astronomi su identifikovali signal koji emituje nebesko telo za koje se veruje da je prvi mesec otkriven van Sunčevog sistema. [Opširnije...]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com