U okolini Laktaša, najmlađeg grada Republike Srpske, žena u poznim godinama krenula je u obližnju šumu da bere šljive.
Miru su napala 2 staforda a njene krike prvi je začuo komšija.
Misleći da su psi napali ovce, on je s lovačkom puškom krenuo ka šumi a umesto nevinog jagnjeta zatekao je nevinu ženu u lokvi krvi, naslonjenu na čačansku ranu šljivu dok su je psi trgali naizmenično.
Pucao je i spasao Miru, ali kost koja je virila iz njene desne ruke govorila je o težini povrede.
Na lice mesta ubrzo je stigao i Mirin brat Slavko, koji je sa Službom hitne pomoći Laktaši krenuo za Banjaluku.
Mirine povrede su nažalost bile takve da joj je desna ruka morala biti amputirana.
Neverovatno je da se o ovom napadu 20 dana ćutalo iako je i policija istog dana radila uviđaj.
Mediji koji iste sekunde od svojih izvora iz policije dobijaju informacije, o ovom slučaju do pre 3 dana nisu napisali nijedno jedino slovo.
Postoji razlog zašto je to tako, zato što je lobi tzv. „zaštitnika životinja“ toliko jak da čak i ovde imaju uticaja jer kako javnosti objasniti da su njihove „bebice“ zamalo ubile ženu.
A kada se o ovom slučaju konačno počelo pisati, na internetu je izbio pravi rat…
Umesto da stanemo uz ženu koja je pretrpela traumu, ostala bez ruke i postala doživotni invalid, većina je stala uz pse koji na ovaj način mogu da ubiju čoveka sve i da nemaju zube.
Oni vele da je Mira kriva, da je verovatno udarala pse, da su se psi došli igrati a ona ih zadirkivala ili na neki drugi način provocirala.
Dok mi je najviše ostao urezan komentar jedne gospođe koja je napisala:
„Žao mi je žene ali mi je još više žao ubijenog psa.“
Jer je komšija spasavajuću Mirin život jednog kera ubio a onog drugog je nažalost promašio.
Кoliko smo to zaglibili kad nam je više žao psa od ljudskog života i kako su životinje ljudima postale zamena za čoveka.
Кućni ljubimci stvorili su jednu potpuno novu generaciju egzekutora sopstvenog naroda.
Stvorena je neka nova emotivna kultura prema kućnim ljubimcima, tačnije opsednutost ljudi kučićima i mačićima koja je postala pomama.
Jer oni su njihove žive igračke koje ih vole i za samo jednu granulu slušaju ih do mile volje.
Danas se deca šetaju na povocu a kučići nose u dečijim korpama, tako su nedavno u Zagrebu baka i deka u automobilu zaboravili unuka a izneli psa, pa su prolaznici zvali vatrogasce.
Dok sam ja svojim očima gledao kako pred jednim tržnim centrom „majka“ ostavlja dete kod oca dok kuče nosi u šoping.
Nije greh imati kućnog ljubimca već je greh preterivati s njim.
Ovo vam piše neko ko psa ima celi svoj život, ali se zna gde mu je mesto.
Prema većini životinja koje sam sretao nisam ispoljavao neka posebna osećanja već pokazivao autoritet prema njihovim životinjskim instinktima.
Životinja može biti prijatelj čoveku i član porodice, ali mora da ima svoje sporedno mesto u zajednici a ne da se tretira kao razmaženo derište.
Životinja se poštuje, ona je čoveku data kao hrana i pomoć ali životinja se ne veliča i ne meri sa ljudima.
One nisu ljudi, nikad nisu bili, niti će biti.
Najveći grešnik na ovom svetu vredniji je od bilo kakve životinje i spasiti psa iz nabujale reke a ne spasiti čoveka, nije samo greh već čisto zlo.
Ovde bih naveo uragan „Кatrina“ iz 2005. godine kada se nekoliko Amerikanca odbilo evakuisati bez kućnih ljubimaca.
Spasioci su kasnije na konferenciji za medije rekli da su toga dana viseći iz helikoptera zbog jedne mačke izgubili 4 ljudska života od kojih i jedno dete.
Ali Кongres je iste godine doneo zakon u kome su spasioci dužni da sa ljudima spasavaju i kućne ljubimce, to je moć tog njihovog lobija.
Danas često možemo čuti kako su životinje dobre a ljudi zli, kako ljudi ne zaslužuju toliko koliko nevine životinje.
Takvo razmišljanje je duhovna bolest, opsednutost i znak da su ljudima srca zaleđena.
Opet, malo ko će udomiti psa sa ulice, već se uglavnom traže brendirani psi koji će vlasnicima služiti kao modni detalj, koji će ispijati kafe i slikati se za Instagram.
I psi sa bodljikavom ogrlicom oko vrata, kako bi nabildani momci izgledali još opasnije.
To se dešava jer su ljudi počeli da zbog posla i društvenih mreža gube kontakt sa okolinom.
TV i mediji su ih dodatno otuđili pa su postali obožavatelji životinja a mrzitelji ljudi.
U svetu je strahovita promocija kućnih ljubimaca i potreba da se oni tretiraju kao ljudi.
Tu pre svega mislim na oblačenje, hranjenje iz istih tanjira, jer ko još voli da ruča u restoranu dok mu s drugog stola pas dahće u tanjir.
Danas su tu već i friziranja kućnih ljubimaca, seks sa istim i venčavanje sa njima, prepisuje im se imovina i podižu spomenici.
Tako se na Novom Beogradu u Bloku 51 pravi groblje za kućne ljubimce sa 2.000 grobnih mesta.
Dok Amerikanci godišnje na iste potroše preko 70 milijardi dolara u velikoj pet industriji.
Da je ovde bolje imati psa nego dete pokazuje akt iz 2020. godine s početka tzv. kovйda, prema kojem su se kućni ljubimci mogli šetati 6 puta u toku nedelje za vreme trajanja policijskog časa plus sedmi put gratis nedeljom.
Omogućilo je to 40.000 potpisa koji su skupljeni za samo 24 sata dok za šetanje dece nije skupljen nijedan.
To je ono vreme kada su penzioneri kao vampiri kupovali u 4 ujutru po marketima a bolesnici kojima je stvarno potrebna šetnja i autistična deca bili vezani za krevet.
Od života naših komšija postao nam je bitniji pedigre…
Piše: Deki RS
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
"Evropo, zašto nisi zainteresovana za svoj litijum", pitao je prekjuče poslanike Evropskog parlamenta Ivan Vilibor Sinčić, hrvatski političar koji je [Opširnije...]
Nemili izazov je devojčica izvodila na kružnom putu kod Čačka. Novi izazovi na društvenim mrežama dovode decu u opasnost. Ono [Opširnije...]
Ovo je članak o Goranu Markoviću. Korporativni mediji fetišizuju trendi umetnike. Pogledajte samo kako nam glumci i pevači objašnjavaju svet [Opširnije...]
Ministarstvo odbrane poziva sve zainteresovane kandidate za dobrovoljno služenje vojnog roka pod oružjem u 2022. godini da podnesu svoje prijave. [Opširnije...]
Marinika Tepić i Dragan Đilas ne prezaju kada je u ppitanju njihova želja da se obraćunaju sa onima koji su [Opširnije...]