Struja treba da poskupi od 15 do 20, a gas od 65 do 70 odsto, ocenio je Fiskalni savet (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize. Pre dva dana iz „Srbijagasa” je saopšteno da za domaćinstva i male potrošače od 1. avgusta gas poskupljuje devet odsto. Znači, za prilično manji procenat nego što preporučuje FS.
„Toliko povećanje cene gasa za domaćinstva na prvi pogled izgleda kao veliko, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile u periodu 2013–2015. Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10 do 40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana. Povećanje cena struje potreban je, ali nikako i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS-a. Treba u sličnom iznosu da poskupi i struja za privredu. To ne samo što bi zaustavilo trenutno finansijsko „krvarenje” preduzeća već je i ekonomski opravdano pošto sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju. Pritom, čak i s ovakvim povećanjem, cena za domaćinstva u Srbiji ostala bi među najnižim u Evropi, uz Gruziju i Ukrajinu”, navode iz FS-a.
Pojašnjavaju da samo poskupljenje nije ni izbliza dovoljno za ozdravljenje EPS-a. To nedvosmisleno pokazuje i prethodno iskustvo liberalizacije i posledičnog snažnog rasta cena za privredu od 2013. godine. Veliki rast prihoda EPS-a koji se tad desio nije bio ispraćen unapređenjem poslovanja preduzeća. Naprotiv, nova finansijska sredstva odlila su se na brojne neracionalnosti, proizvodnja EPS-a opadala je iz godine u godinu i preduzeće je nastavilo postepeno da se urušava. Zbog toga, novo poskupljenje može biti samo manji deo sveobuhvatnih mera, jer je u protivnom besmisleno. Ovde se pre svega misli na privremeno zamrzavanje mase zarada u preduzeću, povećanu kontrolu javnih nabavki, kao i otpočinjanje brojnih drugih reformi koje će se završiti u srednjem roku.
Povećani troškovi nabavke gasa moraju se odraziti na finalnu cenu gasa i grejanja. Za razliku od EPS-a gde je najvažniji i presudan kanal za ozdravljenje firme sprovođenje reformi i zaokret u upravljanju preduzećem, a povećanje cena tek je prateća mera, kod „Srbijagasa” situacija je obrnuta. Srbija više od 90 odsto gasa koji troši uvozi pa finalna cena mora da se usklađuje sa nabavnom. Prostora za unutrašnja unapređenja u poslovanju ove firme svakako ima i na njihovom sprovođenju mora se insistirati, uz izgradnju neophodnog skladišta.
Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) još u drugoj polovini 2021. godine. Zbog takvog poskupljenja gasa u regionu, održavanje niske cene za domaće kompanije, naročito u razmenljivom sektoru, ekonomski je neopravdano. To znači da svi poreski obveznici subvencionišu ekstraprofit preduzeća koja imaju znatno niže troškove energenata od konkurencije. Samo za pojedinačna preduzeća iz energetski intenzivnih delatnosti a koja proizvode za domaće tržište trebalo bi razmotriti odobravanje privremene državne pomoći u skladu s evropskom praksom.
Svetska energetska kriza bila je okidač koji je razotkrio domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme. Ove dve krize – svetska, a naročito domaća – dovele su do toga da je od jeseni 2021. glavni problem postalo pitanje kako da se finansira i obezbedi uredno snabdevanje zemlje strujom i gasom. EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja, pa sad manjak i uglja i struje mora da uvozi, po rekordno visokim cenama. Za razliku od EPS-a, koji bi trebalo da bude kičma domaće ekonomije i da sopstvenom proizvodnjom ne samo pokriva domaću potrošnju već i izvozi, „Srbijagas” je sistematski zavisan od uvoza. Iako su uvozne cene van kontrole domaće ekonomske politike, veliki propust „Srbijagasa” je to što još nije izgradio skladište gasa dovoljnog kapaciteta što je odavno bilo predviđeno da se završi.
Gubici EPS-a i „Srbijagasa” tokom grejne sezone 2021–2022. iznosili su oko milijardu evra. Približno polovinu već je finansirao državni budžet dotacijama „Srbijagasu”. Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost. „Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje ove firme neodrživo. Novi veliki gubici EPS-a i „Srbijagasa” mogli bi se napraviti i naredne zime ukoliko ne dođe do brzog i snažnog zaokreta u poslovanju ovih preduzeća. Gubici u tom slučaju verovatno bi bili tek neznatno niži od milijardu evra i ne bi mogli da se nastave unedogled, jer bi u jednom trenutku postali neodrživ teret ne samo za sama preduzeća već i za čitave javne finansije. Ono što trenutno predstavlja dodatnu opasnost za Srbiju je to što će stabilno snabdevanje strujom i gasom i u narednoj grejnoj sezoni ponovo zavisiti od raspoložive infrastrukture i energenata iz inostranstva koji nisu zagarantovani”, navode iz FS-a.
Proizvodnja struje je dugi niz godina opadala i sad je već osetno manja od domaće potrošnje, a gubici i krađe na distributivnoj mreži su ogromni, veći od 12 odsto, što je dvostruko više od uporedivih zemalja CIE.
Jovana Rabrenović / Politika
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: