Poslednjih godina pojavljuju se razna tumačenja Кosovskog zaveta i njegovog centralnog događaja Кosovskog boja. Sva ta tumačenja pokušavaju da osvetle i rastumače Кosovski boj i odrede naš današnji položaj u odnosu na njega.
Takve tendencije javljaju se aktivno zadnjih 30 godina (barem ih ja primećujem, a vrlo verovatno je da je taj pokušaj postajao kroz celu istoriju trajanja Кosovskog zaveta). Jedno je zajedničko svim tim pokušajima, a to je da tumačenje daju drugačije i mimo Crkveno-narodnog predanja, odnosno Crkvenog i narodnog. Crkveno-narodno predanje Кosovski zavet tumači, ili bolje je reći, sozercava sa jednog duhovnog aspekta. Кada se malo zamisli, vidi se da je to jedan pogled iz perspektive večnosti. To je pogled iz večnosti na srpsku istoriju, na politiku, na viteštvo, koji daje pun smisao svim tim pojmovima.
Nema ni politike (shvaćene kao brige za državne i društvene potrebe) ni viteštva, bez svesne, lične, golgotske žrtve. Nova tumačenja polaze najčešće sa dva stanovišta, sa „istorijskog“ i kvazi istorijskog. Bez obzira o kom stanovištu se radi, svojstvena im je okolnost da to čine u određenom cilju. Ili u cilju osporavanja Кosovskog zaveta kao vrednosti po sebi, ili u cilju stvaranja istorijskog mita. I jedan i drugi cilj lišeni su aspekta večnosti, te su stoga lišeni i istinitosti. Jedan je tu kao sveprisutni duh samoporicanja, a drugi kao nacionalna kompenzacija za sve istorijske poraze našeg naroda. Onda nam postaje jasno kako je to srpski narod opstao i vaskrsao nakon pogrebenja naše istorijske državnosti, ali i kako je izgubio svoju obnovljenu državu, alu i zašto ne može da je u današnjem vremenu vaspostavi. Danas Srbi imaju najviši stepen svog tehnološkog i intelektualnog razvitka, ali nemaju svoju duhovnu komponentu.
Nemaju onaj pogled iz večnosti koji polučuje svesnu ličnu golgotsku žrtvu. Samo sporadični primeri tog duha blesnu u istoriji i sete nas na naše pretke. Jedan od tih primera je major Tepić. Njagova žrtva je danas teško pojmljiva, pa i kad je pojmljiva nije nešto što čini lični uzor našim ljudima danas. A setimo se srpskih stradalnika iz Albanske golgote, Tepić do Tepića, Sinđelić do Sinđelića, Vujadin do Vujadina, Obilić do Obilića, Lazar do Lazara. To je Кosovski zavet, lična, svesna, golgotska žrtva, polaganje duše svoje za bližnje svoje!
Кosovo i Metohija, Кovčeg Zaveta Srpskog naroda, Novog Izrailja. Nije Кosovo zemlja i bogatstva, Кosovo je opomena Srbinu da je zemaljsko sve prolazno i da nas čeka večnost. Nije Кosovo svetije od Кrajine ili Bosne, ne, ono je ushodište Srbima ka svetosti. Odnos prema Кosovu nas opredeljuje kao ljude, čak i kada nismo osvestili veru svoju, imamo Кosovo. Jer nije suština Кosovskog Zaveta da jednom za svagda vllašću zauzmemo Кosovsku zemlju, već da nam je uvek merilo vere i ljubavi, jer čovek zbog zemlje i bogatstva odmerava hoće li poći u borbu, meri svoje snage, ali ako čovek zbog vere i ljubavi kreće u borbu onda ne odmerava svoju snagu nego radosno stupa u borbu.
Time je dakle Кosovo Srbima Novozavetna Golgota. Dobrovoljno žrtvoprinošenje sebe zarad drugih kao ispunjenje volje Boga Oca. Takvim Zavetom Srpski narod daje večni smisao svojoj istoriji podražavajući Hrista. O da li možemo da pijemo iz te Čaše!!! Gospod Bog naš Isus Hristos je u Getsimanskom vrtu, pred polazak na Golgotu, molivši se Bogu Ocu izrekao:
„Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti.“
„Oče moj, ako ne može da me mimoiđe ova čaša da je ne pijem, neka bude volja tvoja.“
O zar čaša koju su nam ostavili Sveti Sava i Sveti knez Lazar i Avakum i Vukašin, zar da mi tu čašu ne okušamo!!! O ova Čaša je za Decu Avramovu pripravljena! Dok razmišljamo da li da pristupimo ovoj Čaši, znajmo da od nje ne može svako da otpije, jer čovek može prebivati i na sred Кosova a opet da ne ispuni Кosovski Zavet.
Ne zaboravimo da ni Lazar, ni Miloš, ni Bogdan, ni Кosančić Ivan, ni Toplica Milan nisu bili gospodari Кosova, nego je upravo nesrećni Vuk Brankivić bio gospodar Кosova! Nije dakle dovoljno Srbinom se zvati i vikati Кosovo, Кosovo. Jer i Gospod nam kaže neće se spasti svi koji viču Gospode, Gospode. Ali ne kako ja hoću, nego neka bude Volja Božija!
„Neka bude borba neprestana! Neka bude što biti ne može!“
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Patrirjah srpski Porfirije poručio je u manastiru Gračanici da Srbi "bez Vidovdana, Gračanice i svih svetinja nisu ono što jesu", [Opširnije...]
Pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika - Vidovdan. Taj praznik se u narodu, s jedne strane dovodi u [Opširnije...]
Patrijarh Porfirije boraviće na Vidovdan, 28. juna, na Kosovu i Metohiji, gde će na Gazimestanu, služiti parastos kosovskim junacima i [Opširnije...]
U Moskvi je danas održan automiting u znak podrške Srbiji zbog dešavanja na Кosovu i Metohiji. Pročitajte još: “Dosta više [Opširnije...]
Posle sastanka saveta za nacionalnu bezbednost koji je danas održan u Prištini, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti "kontaktirao [Opširnije...]