Da li je Vimbldon prvak sveta u kategoriji šovinizma

Definitivnim zatvaranjem kapija za učestvovanje ruskim i beloruskim teniserima, Londonski teniski turnir Vimbldon se kandidovao za najveći otvoreni šovinizam u svetu sporta od Olimpijade u Berlinu 1936. godine.

Međutim, podsećanja radi u Berlinu je američki tamnoputi atletičar Džesi Ovens mogao da se takmiči i da osvoji najprestižnija odličja. Čini li to onda Vimbldon prvakom u kategoriji šovinizma? Najstariji i najprestižniji grend slem koji predstavlja beli sport ovim potezom je nalepio masnu crnu mrlju poput galeba u katranu koju će teško moći da spere sa sebe.

Paralelno sa projekcijom šovinizma prema ,,nepodobnim” narodima, medijski skakavci su unutar svoje domovine, u liberalnim sistemima kakvim sebe nazivaju, stvorili mantru za domaću publiku koja se ukalupila u odrambene teze da je novi Hitler zapravo sa druge strane i to one koja se danas ,,kensluje” pred očima sveta. Istorijski revizionizam dostigao je neke nove visine.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na godišnjicu okončanja Drugog svetskog rata izjavio da se zlo ponovo vraća u Evropu, sa čime se mogu složiti. Kada se pogleda retrospektiva prethodna četiri meseca i kako su iza senke pale maske, zlo je izsplivalo na površinu. Tako je na primer minhenski gradonačelnik Dieter Reiter krenuo u lov na ruske umetnike. Prvi se na listi nepodobnih koji je dobio otkaz našao glavni dirigent Minhenske filharmonije Valerij Gergijev, a odmah za njim i sopran Ana Netrebko koja je dobila otkaz u Bavarskoj državnoj operi. Ako su soprani i sportisti ,,pogrešne nacionalnosti” problem moderne Evropske unije onda nešto debelo nije u redu sa načelima u takvom životnom ambijentu. Hvaliti se i podržavati ovakvu vrstu progona, a kroz nevladine organizacije u drugim zemljama projektovati ideju liberalizma i građanskih sloboda je perverzni trik šefova država koji pred kamerama izgledaju kao jako dobri glumci sa dobrim odelima i širokim osmesima. Međutim, kada se zagrebe malo oko tih kulisa i kostima iza kojih se kriju, dolazi se do istorijski nataloženog osećaja odgovornosti.

Preporučujemo: „Gardijan“ oštro: Novak je Mračni gospodar Voldemor, niko ne sme da ga spomene

Kolonizatorske težnje Zapada

Odgovornosti nad onima čiji se krici segregacije, eksploatisanja i nepravde čuju, držanja robova zarad akumuliranja bogatstva na tuđem radu. Kolonizatorske težnje nikada nisu napustile zapad koliko god pokušavali da to predstave na drugačiji način.

Da čitava situacija izgleda neverovatnije nego što jeste, ukoliko je to uopšte moguće, čini se kao da iza pritisaka za progonom ruskih umetnika stoji ni manje ni više nego čovek koji je danas nedodirljiv u Berlinu i koga niko ne sme da proglasi personom non grata. U pitanju je Ukrajinski ambasador u Nemačkoj – Andrej Meljnik. Do skora je jedini takvu vrstu nelagode kod nemačke vlade izazivao ambasador za vreme administracije predsednika Donalda Trampa, pre nego što je proglašen za specijalnog izvestioca za Balkan, u pitanju je Ričard Grenel. Ipak, Meljnik je nešto sasvim drugo, ako se Grenel odlikovao kao igrač bez dlake na jeziku, Meljnik se ponaša kao da ima poziciju u najmanju ruku vicekancelara. Prema Meljikovom mišljenju Stepan Bandera, inače ovekoličeni nacista je heroj Ukrajine. Istini za volju, Banderi je bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko posthumno 2010. dodelio orden Heroja Ukrajine, dok je Evropski parlament tada osudio takav čin.
Današnja konstelacija stvari se nešto promenila pa Evropskoj uniji ne samo da ne smeta plašt Banderinog herojstva, već se otvoreno glorifikuje, uz redovno odavanje počasti na minhenskom groblju gde je sahranjen nakon što su ga agenti KGB-a ubili 14 godina nakon kraja Drugog svetskog rata. Evropskim parlamentarcima izgleda ne smeta ni što je Zelenski suspendovao 11 opozicionih stranaka u zemlji. I dok Zelenski rukovodi zemljom iz kabineta uz ,,dobronamerne” šaptače, Meljnikova moć u Berlinu možda se najbolje ogleda kroz primer kada je prvi čovek nemačke flote i jedan od šefova nemačkog ministarstva odbrane Bundesvera – Kaj-Ahim Šenbah bio prinuđen da podnese ostavku u januaru ove godine. Nakon izjave Šenbaha da se Krim neće vratiti Ukrajini i da je to svršrna stvar, Meljnik ne samo da je izvršio pritisak da se on smeni, što je i učinjeno, već je tražio i pokretanje sudskog procesa protiv Šenbaha. Meljnik ima svoje saveznike u Vladi, onaj koji se najviše istakao u slanju naoružanja Ukrajini je vicekancelar Robert Habek iz redova Zelenih.

Preporučujemo: Novak: Došao sam po titulu, cilj mi je vrhunac forme na Rolan Garosu

,,Svi Rusi su neprijatelji”

Putem Tvitera Meljnik je tražio od kancelara Šolca da uputi direktan ultimatum predsedniku Rusije. Otvoreno su mu smetali ruski muzičari na koncertima solidarnosti koje su nemačke vlasti organizovale, dok je za nemački list Frankfurter algemajne cajtung izjavio rusofobnu rečenicu su ,,Svi Rusi su neprijatelji”. Tokom intervjua tvrdi da nikad nije ni imao prijatelje među Rusima te da je uveren da će i posle rata Rusija ostati neprijateljska država. Za Bečku konvenciju o nemešanju ambasadora u unutrašnje poslove zemlje, Meljnik ne mari previše. Ovakvi stavovi govore o tome da takozvana – ,,ambasadokratija” – ponašanje ambasadora stranih zemalja kao da su vlast, nije samo prisutna na Balkanu već i u mnogo većim zemljama.

Toliko spominjani Hitler kao da je pisao pojedine rečenice koje danas nailaze na odobravanje u medijima i javnom životu. Zlo se jeste vratilo u Evropu kako bi rekao Zelenski samo ispod čijeg šinjela? Opasnost u dopuštanju selektivne politike šovinizma i mržnje u medijima i na društvenim mrežama poput one od kompanije Fejsbuk koja govori da neće kažnjavati u pojedinim zemljama govor mržnje upućen ka ruskoj strani, dugoročno može dovesti do katastrofalnih posledica zahvaljujući stimulisanju takvog ponašanja. Naočigled celog sveta osim onih koji izgleda žive u Matriksu kao da se otvara na mala vrata Pandorina kutija koja priziva zlokobnu Kristalnu noć iz 1939. godine i to ne samo da se priziva već se uveliko na žalost i najavljuje u evropskim prestonicama.

Život je kako kažu alegorično, najbliži poziciji Avganistana – večitom sukobu niskog intenziteta. Na žalost svedoci smo kako avganistanski scenario prelazi u nešto mnogo više od toga.

Sputnjik