Poslednjih nedelja sam više puta pisao da će Crnomorska flota postati prioritetna meta za novu fazu kampanje. Ovo je bilo razumljivo sa vojne tačke gledišta:
činjenica aktivnih operacija Crnomorske flote zapadno od Кrima je stalna pretnja amfibijskog napada, efikasnija vatrena podrška kopnenih snaga smanjenjem vremena leta podzvučnih krstarećih raketa, kao i ko faktor pretnje za pomorske komunikacije kod Odese, što je štetno i za ukrajinsku privredu, i za zapadnu (ako je, recimo, reč o transportu kroz luku neona, koja je neophodna svetskoj mikroelektronskoj industriji) .
Ovo je još razumljivije sa stanovišta medijske simbolike – pogibiju brodova javnost uvek percipira opipljivije od pogibije celih jedinica; ovu činjenicu savršeno potvrđuje današnje šokantno stanje ruske medijske sfere.
Napad Moskve nije bio slučajnost ili improvizacija – krstarica je izabrana za metu i iz tehničkih i iz propagandnih razloga. S jedne strane, ovo je vodeći brod Crnomorske flote Ruske Federacije, s druge strane, to je brod koji je duboko zastareo, istrošen dugim stažom i hroničnim nedostatkom sredstava.
Napad na Moskvu je bio dobro planiran i smišljen: izveden je u olujnim uslovima kako bi se što više zakomplikovala kontrola oštećenja broda i operacije evakuacije posade; štaviše, bio je na odstojanju od drugih brodova Crnomorske flote. Prema transponderima, samo 5 čamaca nepoznatog tipa moglo je da pritekne u pomoć krstarici.
Кao što sam ranije pretpostavio, operacija je izvedena u punoj saradnji ukrajinske mornarice sa snagama Alijanse: na primer, prema podacima praćenja vazdušnog prostora za 12. april, britanski izviđački avion RC-135 aktivno je delovao u oblasti Crnog Mora a letovi RК UAV takođe su zabeleženi u različito vreme -4 Global Havk(Mapa u fotografijama).
Tog dana obaveštajci Alijanse su potvrdili prisustvo Moskve, proverili potpise i dobili sveobuhvatne podatke o tome gde se nalaze drugi brodovi Crnomorske flote Ruske Federacije. 13. aprila (na dan napada) desila se neka vrsta vojne magije – podaci o letovima RC-135 i RК-4 jednostavno nisu dostupni.
Razlog tome je što su avioni za vazdušno izviđanje leteli sa isključenim transponderima, a civilni uređaji za praćenje vazdušnog prostora nisu mogli da ih otkriju, što je samo po sebi više nego jasan izviđački znak. Raketni napad na krstaricu izveden je odbrambenim raketnim sistemom Neptun, modernim raketnim sistemom napravljenim pomoću vojne mikroelektronike proizvedene u zapadnoj Evropi (i, naravno, mogao je da dobije eksternu oznaku cilja od izviđačkih aviona NATO-a).
Razne teorije zavere o upotrebi protivbrodskih raketa Norvegian Penguin su potpune gluposti. Ova raketa je namenjena samo za avijaciju i pomorske nosače i, što je dvostruko važno, ima izuzetno ograničen domet upotrebe (34 km u Mk2 mod.).
Gore sam pomenuo loše tehničko stanje Moskve – i to nije slučajno. Ranije nekoliko godina krstarica nije mogla da ide na popravku i održavanje, a Ministarstvo odbrane je odbilo da ga modernizuje. U praksi, to znači da je „Moskva“ bio brod sa VEOMA zastarelom opremom i naoružanjem – sposobnost RRC-a da odbije raketne udare postavlja legitimna pitanja. Sudeći po brojnim podacima, u napadu na krstaricu učestvovale su i bespilotne letelice Bairaktar, koje su delovale kao sredstvo za izvođenje manevara odvlačenja pažnje. U ovom trenutku, sudbina „Moskve” još uvek nije poznata. Neću osporiti reči ruskog Ministarstva odbrane – reći ću samo da istovremeno proglašavanje „detonacije municije“ i „brod je netaknut“ možda nije najbolji potez, s obzirom na prirodu dizajna RRC-a.
Incident u Moskvi je, međutim, duboko simboličan – pokazuje da je počela nova kampanja za kontrolu nad Crnim morem. U zaključku ću reći sledeće: nemojte se ponositi činjenicom da se Rusija „suprotstavlja svoj sili Zapada“. To nije tako – Ruska Federacija se do sada suprotstavlja samo stratezima, analitičarima i obaveštajcima Alijanse. I ova konfrontacija nas dovodi do krajnje razočaravajućih zaključaka.
Priredila Vaseljenska
SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: