Pozivi iz Amerike na ubistvo Putina da bi se rat okončao

„Ima li nekog Bruta u Rusiji? Jedini način da se ovo završi je da neko ukloni Putina”, istakao je nedavno jedan od najpoznatijih američkih političara Lindzi Grejam.

Kad je kazao da je ubistvo ruskog predsednika jedino rešenje da se zaustavi rat u Ukrajini i da Rusi treba da ubiju Vladimira Putina kao što je Brut ubio Julija Cezara, republikanski senator bio je neuobičajeno iskren, pa je izgovorio ono što mnogi u Vašingtonu misle, ali ipak ne izgovaraju naglas.

Američke vlasti često u javnosti pojednostavljuju međunarodne sukobe i svu odgovornost za konflikte i ratove svaljuju na ličnost „zlog diktatora”. To se odražava i u medijima, pa su mnogi novinari isključivog krivca za probleme u nekom delu sveta pronalazili u Kastru, Miloševiću, Gadafiju, Sadamu, Asadu, a danas u Putinu. Strane autokrate predstavljane su kao tirani na granici zdravog razuma, iz čega se zaključivalo da se s njima ne može pregovarati, već da se mora ići drugim putem. Kako se tragalo za jednostavnim rešenjem složenih problema, smena režima činila se kao logičan izbor. „Rešenje” za „Hitlere našeg doba” pronalazilo se u američkom intervencionizmu i otvorenoj smeni režima, kao u Sadamovom i Gadafijevom slučaju, dok su u Kastrovom slučaju omanuli, kako pokušaji likvidacije, tako i smene režima.

Preporučujemo: Ukrajinske granate uništile srpsku crkvu /video/

Voditelj televizije Foks njuz založio se za likvidaciju poručivši svojim gledaocima: „Otkinete glavu zmiji i ubijete zmiju. Sad je zmija Vladimir Putin”. Američki zvaničnici tvrde da je za rat u Ukrajini kriv samo jedan čovek – ruski predsednik, ali nisu pozvali na smenu režima. Kao posredni poziv na promene u Kremlju možda bi se mogla uzeti zajednička dvostranačka rezolucija koju su pokrenuli senatori i iz Republikanske stranke, poput Lindzija Grejama i Marka Rubija, i iz Demokratske stranke, poput Korija Bukera i Ejmi Klobučar. U tom tekstu senatori su optužili Rusiju za „flagrantne akte agresije i druge zločine koji se mogu meriti sa zločinom protiv čovečnosti i ratnim zločinima”. Da bi zapadne vlade volele da vide Putinovu smenu može se naslutiti i iz toga što se portparolka britanskog premijera Borisa Džonsona izrekla da je cilj zapadnih sankcija da „sruše Putinov režim”. Posle toga je Dauning strit morao da povuče ovu izjavu da ne bi ispalo da je Putinova smena i zvanična politika Londona, preneo je „Fajnenšel tajms”.

Osim Grejama, i brojni drugi pripadnici političke elite razmišljaju po principu: „Ako je Putin problem, eliminišite Putina i problem nestaje”, ocenjuje „Politiko” i dodaje da je više razloga zašto ovakvi stavovi nisu na mestu. Prva greška je misliti da bi Putinova smena rešila sukob između Rusije i Zapada. Niko ko bi došao na vlast u Moskvi ne bi prihvatio neprijateljsku vojsku na još nekoj od svojih granica, kao što ni Putin ne prihvata da Ukrajina uđe u NATO i traži da se Severnoatlantskom savezu ne priključi nijedna bivša sovjetska republika. Osim toga, likvidacije i smene režima nisu išle tako lako kao što se Grejamu ili Foks njuzu čini, čak ni u primerima daleko slabijih država nego što je Rusija. Amerika je uspešno svrgavala latinoameričke vlade nenaklonjene Vašingtonu, poput socijalističke vlade Salvadora Aljendea, ali je Centralna obaveštajna agencija omašila svaki put kad je pokušala da ubije vođu kubanske revolucije Fidela Kastra. Propao je i pokušaj smene komunističkog režima u Havani neuspešnom invazijom u Zalivu svinja. Iako je CIA 1953. uklonila iranskog premijera Mohameda Mosadega, istovremeno je pokrenula lanac događaja koji su doveli do izrazito antiameričke i danas aktuelne vlasti u Teheranu. Prošlog leta, dvadeset godina nakon što ih je Amerika napadom na Avganistan svrgnula s vlasti, talibani su ponovo formirali vladu u Kabulu.

Preporučujemo: Kadirov potvrdio - fabrika „Zarja“ oslobođena, uništen pontonac na Severskom Donjecku

Tokom libijskog građanskog rata, u koji se Amerika umešala, libijski lider Muamer el Gadafi je svrgnut i ubijen. Činilo se da će ista sudbina snaći i sirijskog predsednika Bašara el Asada pošto je Amerika podržala njegove neprijatelje u građanskom ratu. Do toga ipak nije došlo, jer se u rat umešala i Rusija, koja je stala na Asadovu stranu, pa je bliskoistočni „kasapin”, kako su ga zvali pojedini zapadni mediji, i danas na vlasti.

Politika