Pouke prepodobnog Makarija Egipatskog: O ćutanju ili opštoj uzdržanosti

Navikavaj se na ćutanje u rečima, na uzdržanost u delima, a takođe i na uzdržanost od smeha i hodanja (nepotrebnog). Izbegavajte svaku prekomernost. Jer na taj način um – ne dozvoljavajući sebi da izađe iz granica uzdržanosti – čuva sebe jakim i ne slabi i ne podleže ugađanju stomaka; a um će oslabiti usled goruće strasnosti; on će oslabiti i zbog drugih strasti predajući se njima na grabež (u ropstvo).

I tako, valja um da vlada nad strastima sedeći uzvišeno na prestolu ćutanja (tišine) i gledajući u Boga. Ali ne budi ni lenjiv (inertan) u delima, mlitav na rečima i pun sporosti u hodu; tako da dobra srazmera vlada u svemu tvom ponašanju i da ceo tvoj izgled bude dostojanstven i, takoreći, duhovan.

Čuvaj se i znakova nadmenosti: gordog pogleda i podignute glave i hoda izveštačenog i gordeljivog; neka kod tebe prema svima budu prijateljske reči i ljubazno ophođenje; u ophođenju sa ženama budi stidljiv i, razgovarajući sa njima, imaj spuštene oči i gledaj u zemlju; a govori sve pažljivo i sa snagom glasa srazmernom prema koristi i potrebi onih, koji slušaju, tako da bi tebe slušali i da se ne desi da, ako govoriš suviše tiho, tebe ne slušaju prisutni, ali ne prelazi ni u viku; čuvaj se da ikada govoriš o nečemu, što nisi prethodno proučio i nisi razmislio, i ne slušaj sve što dopadne, i kad navodiš reči drugoga, ne predstavljaj svoje sopstvene; po meri treba da slušaš i po meri da rasuđuješ sam, imajući i reči i ćutanje srazmerno vremenu (prema vremenu); sa uči se zadovoljstvom od drugih i rado sam uči; nikad iz osećaja zle želje (ili zavisti) ne skrivaj mudrost od drugih i ne odustaj od poučavanja; čvrsto se drži staraca, poštujući ih za oce kao ugodnike Božije.
U onima, koji su mlađi od tebe, položi načelo mudrosti i vrline; i ne raspravljaj se sa prijateljima, i ne rugaj se njima i ne podsmevaj se; odlučno odbaci laž, prevaru i grubost; ali sam velikodušno podnosi i (visoko-merije) nadmenost i grubost prema sebi, podnoseći to mirno i trpeljivo; neka sva tvoja dela i reči imaju u vidu Boga (na umu), a sve, što je tvoje, odnosi prema Hristu; i svakog minuta obraćaj k Bogu dušu i svoju misao sve-celo posveti sili Hristovoj, kao da se odmaraš od svakog govora i dela u pristaništu božanske svetlosti Spasitelja; a danju, eto, deli svoje misli sa ljudima, ali i sa Bogom često budi u opštenju tokom dana, a naročito noću, tako da dug san ne zavlada tvojim molitvama k Bogu i sveštenim pesmama; zato što produženi san (predugačak san) podoban je smrti.

Preporučujemo:  Danas je SVETI JOVAN KRSTITELJ: Ove OBIČAJE obavezno morate da ispoštujete

Provedi svaki dan radeći ili govoreći ljudima nešto dobro; budi uvek (zajedničar, saučesnik, saradnik) pričasnik Hrista, Кoji obasjava (tebe) sa neba božanskim sijanjem; neka ti bude Hristos neprestana radost i mir; i ne slabi napetost duše obilnim gošćenjem i predahom od trudova, odstupajući od zadovoljstava svojstvenih duši, kojima se ne može nasititi. Daj telu ono, što mu je neophodno, i ne pristupaj jelu ranije, pre nego dođe vreme za večeru. Neka tvoja večera bude hleb, i uz njega plodovi zemlje i zreli plodovi drveća; odnosi se prema hrani lagano i ne luduj ispoljavajući ugađanje stomaku; ne jedi meso i ne budi ljubitelj vina, osim ako ti ono ne služi za potkrepljenje snage u vreme bolesti; ali u zamenu za zadovoljstva, koja leže u ovim stvarima, pobuđuj sebe na radosti, koje leže u božanskim rečima i sveštenim pesmama, i na mudrost darovanu tebi od Boga; neka te misao o nebu uzvodi u nebo; i odbaci mnogobrojne brige o telu, okrepljen nadom na Boga, verujući da će ti On na dostojan način dati sve neophodno: (da će ti dati) i hranu za život, i odeću za telo, i krov nad glavom od zimske hladnoće; zato što cela zemlja i sve, što izrasta iz zemlje, sve to pripada tvom Caru, i Njagovo je (delo) da se brine u najvišem stepenu o Svojim ugodnicima kao o Svojim svetinjama i hramovima.

Zato se ne plaši previše ni bolesti, ni očekivanog vremena starosti; jer ako to bude ugodno tvom Caru, a takođe i na dobro tvojoj duši, tvoja bolest će prestati; a tvoju starost On će pokriti kao krilima Svojom Božanskom silom. S obzirom na to, i u odnosu na teške duševne bolove budući neustrašiv – kao što neki dostojni borac na takmičenju nepokolebljivo i hrabro podnosi trudove – ne muči se dušom od skorbi (od nevolje i tuge). Ali ako se bolest i produži, ne muči se; i ako se nešto drugo desi tebi, ne tuguj; nego pokaži hrabrost duše, odajući blagodarnost Bogu i kad se nalaziš u teškom stanju; a to je mudrije, nego za čoveka, koji razmišlja opšteljudski, i to nije moguće i nije lako naći među ljudima; (saosećaj) sastradavaj sa stradalnicima i pred ljudima prosi pomoći od Boga; jer On će ukazati milost prijatelju Svome, koji se moli, i daće pomoć onima, koji stradaju, želeći da obznani ljudima Svoju silu, da bi se na osnovu poznanja oni obraćali Bogu i da bi okusili večno blaženstvo, kad dođe Sin Božiji, određujući (darujući) dobra pravednicima.

Preporučujemo:  Vladimir Dimitrijević: Sto godina od objavljivanja akta o priznavanju Pećke patrijaršije

Dobro je uvek bojati se (Boga) i ni u čemu ne verovati sebi, da se ne bi dogodilo nekome da se „udavi“ na nesretan način; jer čoveku može da izgleda kako sam postupa dobro, a u stvari možda nije tako; bolje uvek neka čovek priziva Boga da bi On Sam postao njegov Vodič, i Put, i Um, i Određenje, i Tumač; do tog vremena, dok čovek ne nađe u sebi Hrista, neka ni na koji način ne veruje sebi. Кao što onaj, koji je rizikovao da se udavi (koji se davio), i koji iz straha od mora ništa drugo nije brinuo, osim jedino da se spasi, tako i hrišćanin treba, imajući u vidu Boga (na umu), uvek da se boji (Boga) i da ne bude lakomislen. Кo želi da se spasi, neka se podvizava čineći ono, što Bog hoće, jer ono, što Bog hoće, to i jeste Njagova volja; ko ljubi Boga neka prisiljava sebe da ljubi i bližnjega svoga; neka bude smiren pred Bogom i ljudima, i uvek svim srcem na straži (na oprezu) i protiveći se lošim mislima (zlim); a kad je neko pažljiv, on valja uvek da bude u bojazni i pun ljubavi i smirenja, i da se brine da ugodi Gospodu i pobedi u sebi starog čoveka (vethog čoveka); a lakomisleni (čovek), koji ima mlitavo srce, on prebiva u „starosti“ (u vethosti), pa i ne počinje da se podvizava (bori) i ne zna da se bori.

I tako, dobro je uvek biti u strahu (Božijem) i tražiti urazumljenje i pomoć od Gospoda, da bi mogao neko da se spasi uz pomoć Gospoda, Кome slava u vekove. Amin.

Приредио јеромонах Дамаскин Светогорац.

БОНУС ВИДЕО:

Slavsko žito: Kako se priprema i na koji način se služi gostima

Žito je sastavni deo srpske tradicije i služi se u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma [Opširnije...]

SUTRA JE SVETI NIKOLA! SLAVI GA POLA SRBIJE: Zaštitnik dece, učenih, trgovaca i putnika, slave ga i katolici, a evo i zašto

Sveti Nikola, ili Nikoljdanje najzastupljenija slava u Srbiji. Uobičajeno je da se kaže da "pola Srbije slavi Nikolu, a druga [Opširnije...]

Srbi, srećan nam SVETI NIKOLA! Današnjeg sveca slavi svaka druga hrišćanska porodica, ali svi poštuju ove običaje

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Procenjuje se [Opširnije...]

Episkop Irinej Dobrijević triškario novac namenjen obnovi hrama na Menhetnu, za sopstvene potrebe?

Crkveno školska opština Sveti Sava u Njujorku i njena parohija odlukom Sinoda poverene su na upravljanje patrijarhu Porfiriju. Sinod je [Opširnije...]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *