Navikavaj se na ćutanje u rečima, na uzdržanost u delima, a takođe i na uzdržanost od smeha i hodanja (nepotrebnog). Izbegavajte svaku prekomernost. Jer na taj način um – ne dozvoljavajući sebi da izađe iz granica uzdržanosti – čuva sebe jakim i ne slabi i ne podleže ugađanju stomaka; a um će oslabiti usled goruće strasnosti; on će oslabiti i zbog drugih strasti predajući se njima na grabež (u ropstvo).
I tako, valja um da vlada nad strastima sedeći uzvišeno na prestolu ćutanja (tišine) i gledajući u Boga. Ali ne budi ni lenjiv (inertan) u delima, mlitav na rečima i pun sporosti u hodu; tako da dobra srazmera vlada u svemu tvom ponašanju i da ceo tvoj izgled bude dostojanstven i, takoreći, duhovan.
Čuvaj se i znakova nadmenosti: gordog pogleda i podignute glave i hoda izveštačenog i gordeljivog; neka kod tebe prema svima budu prijateljske reči i ljubazno ophođenje; u ophođenju sa ženama budi stidljiv i, razgovarajući sa njima, imaj spuštene oči i gledaj u zemlju; a govori sve pažljivo i sa snagom glasa srazmernom prema koristi i potrebi onih, koji slušaju, tako da bi tebe slušali i da se ne desi da, ako govoriš suviše tiho, tebe ne slušaju prisutni, ali ne prelazi ni u viku; čuvaj se da ikada govoriš o nečemu, što nisi prethodno proučio i nisi razmislio, i ne slušaj sve što dopadne, i kad navodiš reči drugoga, ne predstavljaj svoje sopstvene; po meri treba da slušaš i po meri da rasuđuješ sam, imajući i reči i ćutanje srazmerno vremenu (prema vremenu); sa uči se zadovoljstvom od drugih i rado sam uči; nikad iz osećaja zle želje (ili zavisti) ne skrivaj mudrost od drugih i ne odustaj od poučavanja; čvrsto se drži staraca, poštujući ih za oce kao ugodnike Božije.
U onima, koji su mlađi od tebe, položi načelo mudrosti i vrline; i ne raspravljaj se sa prijateljima, i ne rugaj se njima i ne podsmevaj se; odlučno odbaci laž, prevaru i grubost; ali sam velikodušno podnosi i (visoko-merije) nadmenost i grubost prema sebi, podnoseći to mirno i trpeljivo; neka sva tvoja dela i reči imaju u vidu Boga (na umu), a sve, što je tvoje, odnosi prema Hristu; i svakog minuta obraćaj k Bogu dušu i svoju misao sve-celo posveti sili Hristovoj, kao da se odmaraš od svakog govora i dela u pristaništu božanske svetlosti Spasitelja; a danju, eto, deli svoje misli sa ljudima, ali i sa Bogom često budi u opštenju tokom dana, a naročito noću, tako da dug san ne zavlada tvojim molitvama k Bogu i sveštenim pesmama; zato što produženi san (predugačak san) podoban je smrti.
Provedi svaki dan radeći ili govoreći ljudima nešto dobro; budi uvek (zajedničar, saučesnik, saradnik) pričasnik Hrista, Кoji obasjava (tebe) sa neba božanskim sijanjem; neka ti bude Hristos neprestana radost i mir; i ne slabi napetost duše obilnim gošćenjem i predahom od trudova, odstupajući od zadovoljstava svojstvenih duši, kojima se ne može nasititi. Daj telu ono, što mu je neophodno, i ne pristupaj jelu ranije, pre nego dođe vreme za večeru. Neka tvoja večera bude hleb, i uz njega plodovi zemlje i zreli plodovi drveća; odnosi se prema hrani lagano i ne luduj ispoljavajući ugađanje stomaku; ne jedi meso i ne budi ljubitelj vina, osim ako ti ono ne služi za potkrepljenje snage u vreme bolesti; ali u zamenu za zadovoljstva, koja leže u ovim stvarima, pobuđuj sebe na radosti, koje leže u božanskim rečima i sveštenim pesmama, i na mudrost darovanu tebi od Boga; neka te misao o nebu uzvodi u nebo; i odbaci mnogobrojne brige o telu, okrepljen nadom na Boga, verujući da će ti On na dostojan način dati sve neophodno: (da će ti dati) i hranu za život, i odeću za telo, i krov nad glavom od zimske hladnoće; zato što cela zemlja i sve, što izrasta iz zemlje, sve to pripada tvom Caru, i Njagovo je (delo) da se brine u najvišem stepenu o Svojim ugodnicima kao o Svojim svetinjama i hramovima.
Zato se ne plaši previše ni bolesti, ni očekivanog vremena starosti; jer ako to bude ugodno tvom Caru, a takođe i na dobro tvojoj duši, tvoja bolest će prestati; a tvoju starost On će pokriti kao krilima Svojom Božanskom silom. S obzirom na to, i u odnosu na teške duševne bolove budući neustrašiv – kao što neki dostojni borac na takmičenju nepokolebljivo i hrabro podnosi trudove – ne muči se dušom od skorbi (od nevolje i tuge). Ali ako se bolest i produži, ne muči se; i ako se nešto drugo desi tebi, ne tuguj; nego pokaži hrabrost duše, odajući blagodarnost Bogu i kad se nalaziš u teškom stanju; a to je mudrije, nego za čoveka, koji razmišlja opšteljudski, i to nije moguće i nije lako naći među ljudima; (saosećaj) sastradavaj sa stradalnicima i pred ljudima prosi pomoći od Boga; jer On će ukazati milost prijatelju Svome, koji se moli, i daće pomoć onima, koji stradaju, želeći da obznani ljudima Svoju silu, da bi se na osnovu poznanja oni obraćali Bogu i da bi okusili večno blaženstvo, kad dođe Sin Božiji, određujući (darujući) dobra pravednicima.
Dobro je uvek bojati se (Boga) i ni u čemu ne verovati sebi, da se ne bi dogodilo nekome da se „udavi“ na nesretan način; jer čoveku može da izgleda kako sam postupa dobro, a u stvari možda nije tako; bolje uvek neka čovek priziva Boga da bi On Sam postao njegov Vodič, i Put, i Um, i Određenje, i Tumač; do tog vremena, dok čovek ne nađe u sebi Hrista, neka ni na koji način ne veruje sebi. Кao što onaj, koji je rizikovao da se udavi (koji se davio), i koji iz straha od mora ništa drugo nije brinuo, osim jedino da se spasi, tako i hrišćanin treba, imajući u vidu Boga (na umu), uvek da se boji (Boga) i da ne bude lakomislen. Кo želi da se spasi, neka se podvizava čineći ono, što Bog hoće, jer ono, što Bog hoće, to i jeste Njagova volja; ko ljubi Boga neka prisiljava sebe da ljubi i bližnjega svoga; neka bude smiren pred Bogom i ljudima, i uvek svim srcem na straži (na oprezu) i protiveći se lošim mislima (zlim); a kad je neko pažljiv, on valja uvek da bude u bojazni i pun ljubavi i smirenja, i da se brine da ugodi Gospodu i pobedi u sebi starog čoveka (vethog čoveka); a lakomisleni (čovek), koji ima mlitavo srce, on prebiva u „starosti“ (u vethosti), pa i ne počinje da se podvizava (bori) i ne zna da se bori.
I tako, dobro je uvek biti u strahu (Božijem) i tražiti urazumljenje i pomoć od Gospoda, da bi mogao neko da se spasi uz pomoć Gospoda, Кome slava u vekove. Amin.
Приредио јеромонах Дамаскин Светогорац.
БОНУС ВИДЕО:
U SAD raste broj ljudi koji prelaze u pravoslavlje. Sveštenik iz crkve u Tenesiju smatra da je razlog to što [Opširnije...]
Patrijarh Pavle ušao je u istoriju srpskih patrijarha kao jedan od najskromnijih velikodostojnika koji je mnogo učinio za pravoslavlje. Voljeni [Opširnije...]
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Dionisija Areopagita. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju dan [Opširnije...]
Pravoslavni vernici slave Pokrov Presvete Bogorodice. U našem narodu ovaj praznik naročito slave žene, poste i veruju da će lakše [Opširnije...]
OVOG dana proslavlja se milost, čudo i mudrost Božija Pravoslavni vernici danas slave Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja. Na [Opširnije...]