„SILOS“ – FABRIKA ZA UBIJANJE SRBA: Republika Srpska obeležila 26 godina od raspuštanja zloglasnog logora nadomak Sarajeva

U Hadžićima kod Sarajeva juče su preživeli logoraši i predstavnici institucija Republike Srpske obeležili 26 godina od raspuštanja zloglasnog logora za Srbe – „Silos“ u Tarčinu.

U kazamatu smrti u u proteklom ratu bilo je zarobljeno više od 600 srpskih civila, od kojih su 24 umrla zbog posledica prebijanja, torture i mučenja glađu. Logor za Srbe „Silos“ je raspušten dva meseca nakon parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, 27. januara 1996. na Savindan. Kad je zatvoren, iz „Silosa“ su izašla 44 logoraša. Inače, „Silos“ je bio jedan od 126 logora za Srbe na području Sarajeva.

Svedočenja srpskih logoraša potvrdila su da je logor „Silos“, koji su muslimanske vlasti osnovale 11. maja 1992. u objektu u kojem se pre rata čuvala pšenica, imao sve elemente zloglasnog logora Aušvic iz Drugog svetskog rata. U njemu su uglavnom bili zatvoreni civili sa područja Tarčina, Pazarića i drugih okolnih mesta, muškarci od 14 do 85 godina i 11 žena, od kojih je jedna bila u šestom mesecu trudnoće i 11 rezervnih vojnika, zarobljenih na borbenoj liniji u Hadžićima.

Najmlađi među njima bio je četrnaestogodišnji Leo Kapetanović, a najstariji osamdesetpetogodišnji Vaso Šarenac, koji je umro u „Silosu“ na temperaturi koja je uvek bila za 10 stepeni niža od spoljašnje. Za zločine nad Srbima u „Silosu“ lane je Sud BiH na ukupno 42 godine zatvora pravosnažno osudio šestoricu optuženih. Kada se 42 godine kazne podele sa brojem ubijenih Srba, njih 24, onda se dolazi do toga da je svako ubistvo kažnjeno sa manje od dve godine zatvora!

Slavko Jovičić Slavuj bio jedan od logoraša iz „Silosa“ koji je izašao na slobodu na Savindan 1996. sa njih još 43. Proveo je 1.334 dana u sarajevskim logorima za Srbe, a najduže je bio u „Silosu“! Ovu godišnjicu zatvaranja logora, Slavuj je dočekao u postelji – bolestan. Za „Novosti“ je rekao da već godinama oseća posledice stravičnih mučenja i da ni sam više ne zna kako je živ i kako je preživio „Silos“.

Preporučujemo:  EKSKLUZIVAN DOKUMENT: Mudžahedini u redovima 7. muslimanske brigade Armije BiH instrukcije primali od Osame bin Ladena

– U „Silos“ sam doveden 1992. sa 77 kilograma. Zbog mučenja sam ubrzo pao na 34. Kost i koža sam bio. Da nije bilo kože kosti bi se sam rastavile – priseća se Slavuj. – Bilo je dana kad sam molio čuvare da me ubiju. „Silos“ je bio laboratorija za ispitivanje ljudske izdržljivosti. LJudi su bili posmatrani kao životinje i korisni samo da rade stvari potrebne za vojsku. Tukli su nas svakodnevno i vršili nuždu po nama.

BOŠNJACI ZABRANILI I SEĆANJE
PRVA komemoracija ispred samog logora „Silos“ u Tarčinu održana je prošle godine na 25. godišnjicu zatvaranja ovog kazamata. Sve do tada bošnjačke vlasti i razna ratna udruženja iz Sarajeva nisu dopuštala da Srbi dođu i obeleže datum zatvaranja „Silosa“.

PRATITE NAS  NA FEJSBUKU I TVITERU

S. Mišljenović / Novosti

OGLASILA SE PORODICA TRAGIČNO PREMINULE KIKE ĐUKIĆ (22): U nalazu obdukcije stoji OVAJ UZROK SMRTI, za sve imaju jednu molbu

Jutjuberka i influenserka Kristina Kika Đukić tragično je preminula u 22. godini u noći između 8. i 9. decembra, a sada je porodica [Opširnije...]

Još jedna žena stala u odbranu slobode govora Bake Praseta: Na delu imamo zlonamernu zamenu teza, koja polako, ali sigurno uzima svoj danak

Makijaveli je odavno primetio da podela društva na „prijatelje“ i „neprijatelje“ čini osnovno obeležje svake tiranije. Neprijatelje bi, dabome, trebalo [Opširnije...]

BRUTALNO PREBIJANJE U KURŠUMLIJI: Pajserima tukli oca i sina u kafiću, mladiću PUKLA lobanja

Dva muškarca su teško povređena noćas u tuči koja se dogodila u jednom kuršumlijskom kafiću. Reč je o ocu Z.M. [Opširnije...]

FDU staje u odbranu Gorana Markovića

Fakultet dramskih umetnosti (FDU) saopštio je da, svojom pozicijom akademske ustanove, staje u odbranu slobode mišljenja i govora svakog pojedinca, [Opširnije...]

One thought on “„SILOS“ – FABRIKA ZA UBIJANJE SRBA: Republika Srpska obeležila 26 godina od raspuštanja zloglasnog logora nadomak Sarajeva

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *