Zemlja neprestano razmenjuje materije sa našim Sunčevim sistemom, tako što gasovi iz atmosfere „cure“ u svemir, dok na našu planetu padaju čestice svemirske prašine ili meteoridi. Zbog toga se Zemljina atmosfera smanjuje, a naučnici procenjuju koliko je to rizično po život na našoj planeti.
Guiljaem Gronof, naučnik iz NASA Lengli istraživačkog centra, čija je uža specijalnost „curenje“ atmosfere kaže da se planete formiraju akrecijom, astrofizičkom pojavom kada se svemirska prašina sudara i formira veće mase. Kada se Zemlja formirala pre 4,5 milijarde godina, mali nivo akrecije je nastavljen u formi meteora i meteorita koji dodaju masu našoj planeti, kaže Gronof.
Međutim, kada se planeta formira, nastaje drugi proces: disipacija atmosfere ili „curenje“ u svemir. Taj proces radi na sličan način kao isparavanje, tako što atomi vodonika, kiseonika i helijuma apsorbuju dovoljno Sunčeve energije da „pobegnu“ iz atmosfere.
Gronof objašnjava da je procena kako na Zemlju padne oko 16.500 tona svemirskog materijala godišnje. Sa druge strane, na osnovu satelitskih snimaka, procena je da iz atmosfere svake godine „iscuri“ oko 82.700 tona, kaže Gronof.
„To zvuči kao mnogo, ali je u kontekstu cele planete veoma malo. Ako bi Zemlja gubila 60.000 tona atmosfere godišnje, bilo bi potrebno pet milijardi godina da je potpuno izgubi, i to ako nema načina da je nadoknađuje“, objašnjava stručnjak NASA.
On kaže i da prirodni procesi u okeanu, ali i oni kao što su erupcije vulkana, nadoknađuju jedan deo izgubljenih gasova iz atmosfere.
„Kada se to uzme u obzir, bilo bi potrebno oko 15 hiljada milijardi godina da atmosfera u potpunosti nestane“, kaže Gronof.
To je 100 puta duže nego što je životni vek koji se daje našoj planeti, budući da naučnici smatraju kako će za pet milijardi godina ona postati nenastanjiva, jer će se Sunce pretvoriti u crvenog džina, piše Lajvsajens.
Sputnjik
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Na današnji dan, 19. decembra 1875. godine rođena je Mileva Marić Ajnštajn, srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od [Opširnije...]
Finska agencija za nuklearnu bezbednost dala je dozvolu petom nuklearnom reaktoru u toj zemlji da pokrene probni rad pod niskom [Opširnije...]
Predstavnik RATEL-a Dragoljub Stefanović kaže da će do aukcije za 5G mrežu u Srbiji biti potrebno još nekih devet meseci, [Opširnije...]
Globalno zagrevanje posebno će pogoditi Bliski istok i severnu Afriku i pokrenuti nove talase izbeglica, smatra nemački klimatski naučnik Jos [Opširnije...]
Kako se napori čovečanstva da sazna više o svemiru zahuktavaju, tako nasa povlači inovativne poteze. Ovog puta Nacionalna vazduhoplovna i [Opširnije...]